Iza nas je vrelo i suvo klimatološko leto – kako javlja Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), leto 2025. bilo je treće najtoplije i četvrto najsušnije u istoriji merenja u Srbiji. Tokom ovog leta, nijedna meteorološka stanica u zemlji nije zabeležila sezonski prosek padavina, što znači da su padavine u junu, julu i avgustu bile znatno ispod proseka koji je utvrđen u periodu od 1991. do 2020. godine.
Najbliži proseku bio je Dimitrovgrad, gde je palo 83,7 odsto normalne količine padavina, što ga čini jedinom lokacijom u Srbiji gde su padavine bile u granicama normale. S druge strane, Negotin je zabeležio rekordno suv leto, sa samo 17,3 odsto normalnih padavina, što ga čini najsušnijim mestom u zemlji tokom ovog leta.
U ostatku Srbije, većina meteoroloških stanica beležila je veoma sušne uslove, s padavinama ispod polovine uobičajenih letnjih količina. Na čak 11 stanica, ukupne letnje padavine nisu dostigle ni prosek za jun, uključujući velike gradove poput Novog Sada, Beograda i Niša. Klimatski modalitet padavina u Srbiji obeležavaju maj i jun kao najkišovitije mesece, ali je ove godine jun bio najusšniji u istoriji merenja.
Istorijski sušan jun ima značajne agrometeorološke posledice, jer dovodi do poremećaja uobičajenog režima padavina. Junski deficit padavina nije nadoknađen, a tamo gde jeste, to se dogodilo krajem jula i tokom avgusta, koji su bili suvlji ili u skladu s prosekom. Ove padavine su često praćene grmljavinom i gradom, a nastaju usled specifičnih atmosferskih uslova.
Prema rečima Lazara Filipovića sa Instituta za meteorologiju u Beogradu, padavine su se koncentrisale u malobrojnim ekstremnim epizodama, koje su usledile nakon dugih suvih perioda. Ove kišne epizode, iako donose potrebnu vodu, često nose rizik od bujičnih poplava. Nedostatak kiše u kritičnim periodima ugrozio je poljoprivredu, otežavajući dostupnost pijaće vode za stoku i smanjujući prinos ratarskih kultura.
U Negotinu, gde je zabeleženo samo 27,6 mm padavina tokom leta, posebno su sušni bili Banatski Karlovac, Zrenjanin i Niš, gde je palo samo 40,4 mm kiše. U Dimitrovgradu, koji je najbliži proseku, padavine su zabeležene u 14 dana tokom leta, ali su se dogodile u ekstremnim epizodama koje su prekinule sušna razdoblja.
Klimatske promene utiču na raspodelu padavina, čineći ih ređim ali intenzivnijim. Istraživanja pokazuju da postoji trend učestalijeg anticiklonalnog šablona vremena leti, što stvara uslove za veoma toplo i sušno vreme. Tokom jula 2025. godine, temperature su u više navrata prešle 40 stepeni Celzijusa širom države.
U Beogradu, leto 2025. bilo je četvrto najtoplije u istoriji merenja, a 10 od 10 najtoplijih leta zabeleženih od 1888. godine dogodilo se u poslednje 22 godine. Nekadašnje najtoplije leto iz 1946. godine sada se nalazi na 11. mestu, što ukazuje na trend sve većih temperatura.
U zaključku, leto 2025. godine u Srbiji obeleženo je ekstremnim vremenskim uslovima, sa rekordno visokim temperaturama i značajnim deficitom padavina. Ove pojave su posledica klimatskih promena, koje čine ovakve ekstremne vremenske događaje sve verovatnijim i učestalijim. U svetlu ovih informacija, važno je razmotriti strategije prilagođavanja i mitigacije kako bi se zaštitila poljoprivreda i obezbedila dostupnost vode u budućnosti.
