Pevač Toma Zdravković preminuo je na današnji dan pre tačno 34 godine, ostavljajući iza sebe ne samo bogatu muzičku karijeru već i dvoje dece. Njegova ćerka Žaklina je iz braka sa suprugom Olgicom, dok je sin Aleksandar rezultat veze s poznatom javnom ličnošću Gordanom. Aleksandar je bio samo tinejdžer kada je izgubio oca i dugo mu je bilo potrebno da se pomiri sa tom teškom činjenicom.
U jednom razgovoru, Aleksandar je otvorio dušu govoreći o šoku koji je doživeo nakon smrti svog oca. „Bio mi je šok kada je umro. Znao sam da je bio teško bolestan. Na prvoj operaciji su mu izvadili bubreg, a kasnije je saznao da mu je rak prostate metastazirao na drugi bubreg, što je dovelo do dijalize. Iskreno, ne verujem da bi on želeo da živi tako, bez bubrega i na dijalizi,“ rekao je Aleksandar. Ovaj emotivan opis svedoči o tome koliko je Toma voleo život i koliko je teško bilo njegovoj porodici suočiti se s gubitkom.
Aleksandar Zdravković, iako nosi prezime jednog od najpoznatijih muzičara na Balkanu, ne želi da se oslanja na tu reputaciju. On je završio filmsku školu u Torontu i neodoljivo podseća na svog oca, ali ističe da ne želi da živi od svog prezimena. „Kod kuće je bio uvek običan čovek. Tek kada sam posle njegove smrti otišao u Kanadu, shvatio sam koliko je važan moj otac i njegove pesme. Bio sam tu dok je pisao i stvarao sve te poznate hitove,“ objašnjava Aleksandar.
Danas Aleksandar radi kao tonac za koncerte i ima svoj studio u kojem snima muziku, pretežno elektronsku. Saradjuje s mnogim kanadskim umetnicima, ali takođe snima i svoje pesme. Njegov menadžer Bane Obradović ga nagovara da razmisli o objavljivanju, ali Aleksandar ostaje čvrst u svom stavu da ne želi da „prolazi na prezime“. „Voleo bih da moja muzika prođe isključivo ako je dovoljno dobra, a ne zato što sam Tomin sin,“ naglašava.
Toma Zdravković ostavio je neizbrisiv trag u muzičkom svetu, a njegove pesme su i dalje popularne među različitim generacijama. Njegova sposobnost da prenese emocije kroz muziku učinila ga je jednim od najomiljenijih izvođača u bivšoj Jugoslaviji. Njegove pesme, kao što su „Đurđevdan“, „Ciganka“, i „Jutro će promeniti sve“, i dalje se slušaju i izvode, a mnogi umetnici ga smatraju velikim inspiratorom.
Aleksandar, s druge strane, nastoji da pronađe svoj put u muzici. Iako je u njegovoj karijeri prisutno nasleđe njegovog oca, on se trudi da izgradi sopstveni identitet kao umetnik. Njegovo iskustvo u muzici i rad s drugim umetnicima može mu pomoći da doprinese sceni na svoj način, bez potrebe da se poredi s ocem.
Uprkos teškim trenucima koje je prošao, Aleksandar ostaje optimističan i motivisan da nastavi sa radom. Njegova posvećenost i strast prema muzici, zajedno s željom da postigne uspeh na sopstvenim osnovama, čine ga zanimljivom ličnošću na muzičkoj sceni. Iako je Toma Zdravković bio ikona, Aleksandar želi da pokaže svetu da ima svoj glas i svoju priču koju želi da podeli.
U svetu gde je muzička industrija često zasnovana na slavi i reputaciji, Aleksandar Zdravković predstavlja osvežavajući pristup koji se oslanja na talent i rad, a ne na nasleđe. Njegova budućnost u muzici može biti svetla, a vreme će pokazati kako će se njegova priča razvijati.
