Na obroncima Suvobora, podno Krševite glavice, svečano je osveštan kamen donet sa Kajmakčalana, koji predstavlja simbol herojske borbe srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Ovaj značajan događaj održan je kod Hrama Hristovog Vaskrsenja, u čast predaka koji su položili svoje živote na Solunskom frontu. Kamen je postavljen kao znak sećanja na hrabrost i žrtvu srpskih vojnika tokom ovog teškog perioda u istoriji.
Ceremoniji su prisustvovali brojni meštani, potomci ratnika, kao i poštovaoci srpske istorije. Među prisutnima bio je i Sreten Jevtović, sin čuvenog artiljerca Jevte Jevtovića, koji je tokom Albanske golgote odbio naređenje da baci svoj top u ponor. Umesto toga, on i njegovi saborci su ga preneli preko Prokletija, a zatim i do Soluna, što je bio izraz izuzetne hrabrosti. Za ovu akciju, Jevtović je odlikovan francuskom Legijom časti, što svedoči o njegovom herojstvu i predanosti.
Sreten Jevtović je na ceremoniji govorio o teškoćama kroz koje su prošli njegovi otac i saborci. „Pamitim kako su se mučili na kozjim stazama, kako su konji padali u provaliju, a oni su se borili da opstanu. Spuštali su se da bi isekli konja koji je nastradao i pojeli nešto mesa. To su bili pravi junaci,“ rekao je Sreten, ističući hrabrost i upornost srpskih vojnika.
Posebno emotivan trenutak na svečanosti usledio je kada je potomak Miljka, solunskog ratnika, pokazao škrinju sa ličnim predmetima i Albanskom spomenicom, koju je njegov deda čuvao i svakodnevno čitao pisma do kraja svog života. Ovi predmeti simbolizuju ne samo lične uspomene, već i kolektivnu borbu i patnju srpskog naroda tokom rata.
Na svečanosti je bio prisutan i Zoran Žugić, čuvar kripte na Kajmakčalanu, koji je istakao značaj kamenog spomenika. „Kamen sa Kajmakčalana je dar svim ljudima ovog kraja. Hiljade i hiljade njih ostalo je na tom frontu. Sada će ovde moći da im se zapale sveće i odaju molitve,“ kazao je Žugić, podsećajući na važnost sećanja i poštovanja prema onima koji su dali svoje živote za slobodu.
Ovaj događaj je održan uoči godišnjice proboja Solunskog fronta, što dodatno naglašava značaj sećanja na muku, hrabrost i žrtvu srpskog vojnika. Ove ceremonije ne samo da čuvaju uspomenu na prošlost, već i obavezuju buduće generacije da se sećaju i poštuju borbu svojih predaka.
Svečanost je bila prilika da se okupe ljudi iz različitih delova, da podele svoja sećanja i priče o svojim precima koji su se borili za slobodu. U trenutku kada se kamen osveštavao, mnogi su osetili duboku povezanost sa svojom istorijom i kulturom.
Osveštanjem ovog kamena, ne samo da se čuva sećanje na heroje iz Prvog svetskog rata, već se šalje i snažna poruka o važnosti slobode i humanosti. U svetu koji se brzo menja, ovakvi trenuci pružaju priliku da se zastane i razmisli o vrednostima koje su oblikovale naš identitet.
Na kraju, ovaj događaj je podsećanje na to koliko je važno da se borimo za ono u što verujemo, i da čuvamo sećanje na one koji su platili najvišu cenu za slobodu. Njihova hrabrost i odanost treba da budu inspiracija za sve nas, kako bismo i dalje čuvali duh borbe za pravdu i slobodu.
