Tramp je nedavno izjavio da bi mogao odmah da se penzioniše, ali smatra da bi to bila neprihvatljiva situacija za Sjedinjene Američke Države. U intervjuu sa voditeljkom Stefani Rule, istakao je da bi ostajanje na vlasti moglo da spreči oporavak zemlje. Tokom razgovora, Tramp se osvrnuo na NATO, rat u Ukrajini, kao i na situaciju na Kubi, prenosi „MS NOW“.
Tramp je najavio planove za izgradnju nove balske dvorane u Beloj kući, koja će sadržati prostoriju otporna na dronove. Opisao je ovu prostoriju kao „otpornu na udare“, koja će, u slučaju napada dronom, jednostavno eksplodirati. Ovaj potez dolazi u svetlu sve većih bezbednosnih pretnji.
Predsednik je takođe izneo svoje stavove o Iranu, ističući da promena režima nije bila primarni cilj američke ofanzive, već sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje. Tramp je naveo da je američka operacija „Ponoćni čekić“ u junu „potpuno uništila“ Iranovu sposobnost za razvoj nuklearnog oružja. Međutim, stručnjaci su ukazali na to da Iran još uvek ima obogaćeni uranijum, koji je, prema Trampovim rečima, „nuklearna prašina“. Ovaj materijal se, kako se veruje, nalazi pod planinom u Isfahanu, a njegovo vađenje bi zahtevalo dug i opasan proces.
Tramp je ponovio i svoju raniju tvrdnju da je Iran bio „dve nedelje udaljen“ od proizvodnje nuklearnog oružja nakon američkih napada na tri nuklearna postrojenja. Iako je tvrdio da bi materijal mogao da bude iskorišćen brzo, članovi njegovog kabineta su ovu tvrdnju osporili. Uz to, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je izjavio da Iran više nije sposoban da obogaćuje uranijum ili proizvodi balističke rakete, iako to nije podržano dokazima.
Rat u Iranu, koji su započele Sjedinjene Američke Države i Izrael, izazvao je haos na Bliskom istoku, doveo do gubitka mnogih života, uključujući i američke vojnike, a destabilizovao je globalna tržišta nafte. Tramp je izrazio nezadovoljstvo zbog evropskih saveznika koji su odbili njegove pozive da pomognu u zaštiti Ormuski moreuza, rekavši da su „kukavice“ koje će zapamtiti.
Osim toga, Tramp je govorio i o ratu u Ukrajini, tvrdeći da do sukoba ne bi došlo da je pobedio na izborima 2020. godine. Prema njegovim rečima, Rusija i Ukrajina su bliže kraju sukoba, ali nije izneo konkretne detalje. Odbio je ponudu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za pomoć u zaštiti američkih vojnih baza od iranskih dronova, govoreći: „Ne treba mi pomoć.“
Kada je reč o Kubi, Tramp je dao nejasno upozorenje, rekavši da će „samo gledati“ šta će se desiti. Naglasio je da je narod Kube dugo patio i da će na kraju biti srećan. Ova izjava implicira mogućnost promene situacije na Kubi, iako nije navedeno kako bi to moglo izgledati.
Trampovo razmišljanje o NATO-u i saveznicima, kao i njegov stav prema Iranu i Ukrajini, ukazuju na njegovu filozofiju „Amerika na prvom mestu“. On smatra da su američki interesi prioritet, i da saveznici treba da preuzmu veći deo odgovornosti kada je reč o globalnim bezbednosnim pitanjima. Njegove tvrdnje i politike izazvale su brojne kontroverze, ali i podršku među njegovim pristalicama, koji veruju da je njegov pristup neophodan za jačanje američke pozicije na globalnoj sceni.
U celini, Trampovi komentari i najave ukazuju na njegove ambicije da zadrži uticaj na američku politiku čak i nakon napuštanja funkcije, dok istovremeno nastoji da oblikuje buduće odluke i strategije vezane za međunarodne odnose.
