Iako su poslovi u zanatima kao što su zidar, tesar, mesar i pekar veoma traženi i dobro plaćeni, interesovanje učenika za ove obrazovne profile iz godine u godinu opada. Prema rečima Milorada Antića, predsednika Foruma srednjih stručnih škola, situacija je paradoksalna jer tržište rada vapi za kvalifikovanim radnicima, dok su učionice za ove smerove često prazne.
Poslovi u građevinskoj industriji, poput zidara i tesara, nude plate koje se kreću do 2.500 evra mesečno, a dnevnice dostižu i do 100 evra. Iako je zarada privlačna, sve je manje učenika koji se odlučuju za ovu vrstu obrazovanja. Pored građevinske struke, slabo interesovanje vlada i za poljoprivredu, tekstilstvo, kožarstvo, železnički saobraćaj, šumarstvo i obradu drveta.
Antić ističe da je zanimljivo to što su neki poslovi i dalje obavljani od strane priučenih majstora, čime se dodatno otežava situacija na tržištu. „Zarade zidara su izuzetno visoke, a interesovanje za pekare i mesare, kao i za tekstilnu struku, ostaje slabo, uprkos dobrim mogućnostima za zaradu“, dodaje on.
Poljoprivredne škole se takođe suočavaju sa problemima privlačenja učenika, osim odeljenja za veterinarske tehničare koja su i dalje popularna. S druge strane, gimnazije, medicinske škole i Vazduhoplovna akademija beleže ogroman interes, gde se za jedno mesto takmiči čak sedmoro učenika. Takođe, velika potražnja postoji i za trogodišnje profile kao što su električari, instalateri grejanja, vodovoda i klima-uređaja, kao i kuvari, poslastičari i konobari.
Prema Antiću, učenike najviše privlači brže zapošljavanje i visoka zarada, zbog čega se na popularnim smerovima takmiči po pet kandidata za jedno mesto. Zanimanja poput masera, frizera i mehaničara za motorna vozila takođe su u porastu, sa platama koje ne padaju ispod 1.500 evra.
Među najtraženijim profilima prošle godine bili su kulinarski tehničar, tehničar informacionih tehnologija, kao i tehničari za operativnu forenziku, zubni i fizioterapeutski tehničar, tehničar multimedija i medicinska sestra – tehničar. Antić naglašava da neki kuvari i električari zarađuju između 1.500 i 3.000 evra mesečno, dok moleri tokom sezone krečenja mogu dostići i više od 3.000 evra.
Uprkos dobrim zaradama i potražnji za zanatima, izazov ostaje kako privući mlade ljude da se opredele za ove smerove. Poznato je da su zanati često percipirani kao manje prestižni u poređenju sa akademskim obrazovanjem, što dodatno otežava situaciju.
Uzimajući u obzir trenutne trendove, stručnjaci smatraju da je neophodno raditi na promociji zanatskih zanimanja kako bi se mladi motivisali da se upuste u ove profesije. Organizacije i škole bi trebale da ponude više informacija o mogućnostima zapošljavanja, kao i da istaknu uspešne primere iz prakse, kako bi se promenila percepcija o zanatima među mladima.
U zaključku, iako su poslovi u zanatima često dobro plaćeni i traženi, izazov ostaje smanjenje interesovanja među mladima. Sa pravim pristupom i podrškom, moguće je promeniti ovu situaciju i osigurati potrebnu radnu snagu na tržištu.
