Dok veštačka inteligencija (AI) sve brže menja tržište rada, pojavljuje se nova globalna industrija koja se fokusira na obučavanje AI sistema da razmišljaju i deluju kao stručnjaci iz različitih oblasti, uključujući medicinu, pravo i finansije. Procene sugerišu da je tržište ovih usluga trenutno vredno najmanje 17 milijardi dolara, sa brzim rastom.
Jedna od istaknutih ličnosti u ovom novom sektoru je doktorka Alis Čiao, nekadašnja profesorka urgentne medicine na Univerzitetu Stenford, koja danas trenira AI četbotove da postavljaju dijagnoze i pružaju medicinske preporuke na način sličan iskusnim lekarima. Čiao je deo rastuće zajednice stručnjaka koji unapređuju AI modele kroz proces poznat kao učenje putem povratne informacije. Ovaj proces uključuje ocenjivanje odgovora koje daje veštačka inteligencija, njihove ispravke i usmeravanje sistema ka većoj preciznosti i sigurnosti.
Doktorka Čiao sarađuje sa kompanijom Mercor, koja povezuje stručnjake sa vodećim AI laboratorijama. U ovom okviru, eksperti mogu zarađivati stotine dolara po satu za treniranje AI sistema da obavljaju njihove poslove.
Prema analitičkoj kući Pitchbook, ovaj segment tržišta brzo raste, a trenutno vredi najmanje 17 milijardi dolara. U ovom kontekstu, velike kompanije kao što su OpenAI, Google i Anthropic angažuju timove stručnjaka koji pomažu u evaluaciji i korekciji odgovora AI modela. Mercor zapošljava stručnjake iz različitih sektora, uključujući softversko inženjerstvo, finansije, medicinu i pravo, ali i iz neočekivanih oblasti poput komedije i vinarstva.
Debata o uticaju veštačke inteligencije na radna mesta postaje sve intenzivnija, posebno nakon što je kompanija Anthropic predstavila alat prilagođen specifičnim industrijama. Dok neki tehnološki lideri upozoravaju na potencijalni talas gubitka poslova, doktorka Čiao veruje da njen rad ne znači obuku AI da zameni lekare, već da im olakša administrativne zadatke. Ona ističe da veštačka inteligencija može pomoći u čitanju medicinskih nalaza i vođenju beleški, omogućavajući lekarima više vremena za pacijente.
Prema njenim rečima, nijedan algoritam ne može zameniti iskustvo i intuiciju stečenu dugogodišnjim radom s pacijentima. U ovom novom okruženju, kompanija Mercor, osnovana pre tri godine, brzo se razvila od platforme za zapošljavanje do ključnog igrača u AI sektoru. Prema rečima izvršnog direktora Brendana Fudija, kompanija trenutno isplaćuje više od milion dolara dnevno hiljadama stručnjaka širom sveta.
U manje od dve godine, prihod kompanije porastao je sa milion na više od 500 miliona dolara godišnje, dok se procenjena vrednost firme meri desetinama milijardi dolara. Tehnološki giganti, uključujući kompaniju Meta, takođe ulažu u ovaj segment tržišta, kao što je investicija od 14 milijardi dolara u kompaniju Scale AI.
Osnivači Mercora, koji su u svojim dvadesetim godinama, svrstavaju se među najmlađe tehnološke milijardere na svetu, uzimajući u obzir ranu karijeru Marka Zuckerberga. U svetlu ovih promena, zagovornici veštačke inteligencije naglašavaju da ljudska stručnost ostaje nezamenljiva u razvoju ovih sistema.
Cilj kompanije Mercor nije eliminacija radnih mesta, već povećanje produktivnosti i oslobađanje stručnjaka za složenije zadatke, kao što su razvoj novih terapija i rešavanje klimatskih izazova. U tom smislu, nova industrija treniranja veštačke inteligencije pokazuje da će, barem u bliskoj budućnosti, ljudi i algoritmi raditi zajedno, a ne jedni protiv drugih. Ova evolucija na tržištu rada predstavlja izazov, ali i priliku za prilagođavanje i učenje u eri veštačke inteligencije.
