Evropski berzanski indeksi su danas zabeležili uglavnom rast, dok su cene nafte pale usled vojne intervencije Sjedinjenih Američkih Država u Venecueli. Tokom vikenda, američke snage su zarobile predsednika Nikolasa Madura i prebacile ga u SAD, što je izazvalo reakciju na tržištima. Investitori su, međutim, procenili da trenutni događaji u Venecueli ne ugrožavaju globalno snabdevanje naftom, što je doprinelo smanjenju cena energije i podsticanju rasta akcija u Evropi.
Venecuela, koja je nekada bila jedan od najvećih izvoznika nafte, već godinama se suočava s problemima u proizvodnji. Zbog slabe infrastrukture, međunarodnih sankcija i smanjenih kapaciteta, njena proizvodnja je drastično opala. U 1997. godini, proizvodnja nafte dostigla je vrhunac od oko 3,5 miliona barela dnevno, dok je trenutno procenjena na samo 950.000 barela dnevno, s izvozom od oko 550.000 barela. Ovi podaci ukazuju na to da bi dodatni pad proizvodnje u Venecueli imao relativno mali uticaj na globalno tržište nafte.
U međuvremenu, trenutne cene nafte su više pod uticajem potražnje nego na ponudi. Sporiji privredni rast u Kini, kao i znaci usporavanja industrijske aktivnosti u Evropi, dodatno utiču na tržište. Evropski indeksi su zabeležili rast, a indeks Frankfurtske berze DAX je porastao za 0,97 procenata, dok su ostali indeksi, poput francuskog CAC 40 i britanskog FTSE 100, takođe zabeležili pozitivne pomake.
S druge strane, moskovski berzanski indeks MOEX pao je za 0,95 procenata. Na američkom tržištu, pred otvaranje berzi, indeks Dow Jones je zabeležio rast od 0,66 procenata, dok je indeks S&P 500 porastao za 0,19 procenata, a indeks Nasdaq blago pao za 0,03 procenata.
Na tržištu energenata, evropski fjučersi gasa za februar su otvoreni po ceni od 28,450 evra za megavat-sat. Cene sirove nafte su takođe zabeležile pad, sa cenom od 56,759 dolara za barel, dok je cena brent nafte pala na 60,078 dolara. U isto vreme, cena zlata je porasla na 4.428,33 dolara za uncu, a cena pšenice na 5,0809 dolara za bušel.
Na valutnim tržištima, vrednost evra u odnosu na dolar iznosi 1,16886 dolara, što je povećanje od 0,27 procenata u odnosu na početak trgovine. Ovi trendovi sugerišu da tržišta ostaju oprezna, ali optimistična u vezi sa trenutnom situacijom, uz nadu da će ekonomski oporavak nastaviti da jača.
U svetlu ovih događaja, analitičari predviđaju da će situacija u Venecueli nastaviti da bude pod budnim okom investitora, ali da za sada ne predstavlja ozbiljniju pretnju globalnom snabdevanju energentima. Očekuje se da će se cene nafte i dalje prilagođavati na osnovu potražnje i globalnih ekonomskih indikatora, dok će tržišta nastaviti da prate razvoj situacije u Venecueli i njen potencijalni uticaj na globalnu ekonomiju.
Investitori će morati da ostanu oprezni i prate sve relevantne informacije kako bi doneli informisane odluke. U međuvremenu, oporavak tržišta akcija u Evropi može biti dobar znak za investitore, ukazujući na stabilizaciju i mogući rast u narednim danima. S obzirom na globalne ekonomske izazove, važno je pratiti kako će se situacija dalje razvijati i kako će uticati na tržišta širom sveta.
