U prelepom, ali surovom planinskom selu Gornje Košlje kod Ljubovije, ostali su da žive samo najhrabriji. Među njima je i porodica Panić, a domaćica Slavica je ključna figura u domaćinstvu. Njihov život je ispunjen radom, jer se bave poljoprivredom, a dani im često traju od jutra do mraka. U ovom selu nema godišnjih odmora, produženih vikenda niti državnih praznika, a jedini trenutak odmora je možda na crveno slovo.
Slavica ističe da život na selu nije lak, ali uz dobru organizaciju, poslovi se obavljaju brže i lakše, posebno kada ima pomoćnika. Međutim, ona je često sama i uspeva da stigne da završi sve obaveze. U njihovom domaćinstvu se nalaze krave, svinje, ovce, kao i voće poput kupina i malina. Iako su šljive ove godine slabo rodile, Slavica sa ponosom ističe da prave po sto kazana rakije i da berba malina donosi dobru zaradu. Njen muž i ona trenutno su sami, dok im tri ćerke žive u različitim gradovima, a najmlađa se vratila iz Italije nakon završenih master studija i trenutno traži posao.
Pored voćarstva, porodica Panić se bavi i stočarstvom. Njihove štale su pune krava, teladi i ovaca. Kako bi se osigurali od nestabilnosti otkupne cene mleka, Slavica je počela da prerađuje mleko i pravi domaći sir koji je pronašao put do kupaca, čak i van sela.
Na selu, radni dan počinje rano. Slavica ustaje oko šest sati i pre nego što započne sa stokom, skuva čaj. Zatim odlazi do kokošaka, svinja i krava, a nakon toga sledi hranjenje i čišćenje stoke. Po povratku kući, priprema doručak i dogovaraju se o obavezama za taj dan. Iako život može biti težak, Slavica ne bi menjala život na selu za urbanistički haos. Ima mnogo rodbine u Beogradu i drugim gradovima koja dolazi kod njih da se odmori od gradske gužve.
Kako Slavica kaže, svi obožavaju da dolaze, a posebno unuci koji uživaju u životinjama. Priroda je netaknuta, voda je zdrava, a oni proizvode skoro svu hranu koju jedu. Sve što ostane, dele sa rodbinom ili čuvaju za sebe. Slavica je svesna vrednosti svog života u prirodi i ne bi se menjala za gradski život. Kada poseti grad, buka joj smeta; ona voli mir i tišinu.
S obzirom na bogatstvo prirode koje ih okružuje, Panići su odlučili da dodatno iskoriste svoj potencijal i otvore vrata svog domaćinstva turistima. Imaju drugu kuću koju povremeno izdaju, a gosti su oduševljeni kvalitetom vode koja može da stoji mesecima bez promene. Turisti često dolaze tokom proleća i jeseni, a blizina kanjona reke Trešnjice privlači mnoge posetioce koji žele da vide beloglave supove.
Slavica sa osmehom govori kako voli kada im gosti dođu, a oni uživaju u prirodi i miru koje njihovo selo nudi. Ova porodica je pravi primer kako se ljubav prema zemlji i prirodi može pretvoriti u održiv način života, dok istovremeno pružaju utočište onima koji žele da pobegnu od svakodnevnog stresa. U svetu u kojem je priroda često zapostavljena, Gornje Košlje i porodica Panić predstavljaju svetlu tačku, pokazujući da se tradicionalni način života može uspešno spojiti sa savremenim potrebama.
