Poslednjih godina, pitanje legalizacije nelegalnih objekata u Srbiji postalo je goruća tema. Milioni objekata su izgrađeni bez potrebnih dozvola, a prethodni zakoni nisu dali željene rezultate. Sa novim Zakonom o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji je stupio na snagu 24. oktobra, postoji nada da će se ovaj problem konačno rešiti.
Aleksandra Sofronijević, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ističe da je cilj ovog zakona da omogući brzu i jednostavnu legalizaciju objekata. Prethodni postupci su trajali godinama, često su bili netransparentni i podložni korupciji. Novi zakon, kao što je naglasila, ne podrazumeva klasičnu legalizaciju, već se fokusira na formalizaciju prava. Građani će moći da postanu upisani vlasnici objekata koje već koriste, bez obaveze da ispune sve tehničke i urbanističke uslove.
Jedna od ključnih prednosti novog zakona je mogućnost da vlasnici nelegalnih objekata steknu pravo na svoju imovinu, što im omogućava da je prodaju, poklone ili ostave naslednicima. Takođe, upisom prava svojine, vlasnici mogu podići hipoteku i rešavati životne situacije. Ovaj zakon se posebno fokusira na građane koji su za svoje potrebe gradili kuće ili kupovali stanove, pružajući im mogućnost da reše stambena pitanja bez straha od rušenja.
Prema procenama, u Srbiji postoji oko 4,8 miliona objekata čiji vlasnici nisu utvrđeni. Mnogi od ovih objekata su sagrađeni nakon Drugog svetskog rata, a neki su dobijeni sa privremenim građevinskim dozvolama. Sofronijević naglašava da je važno da se svi objekti evidentiraju, kako bi država imala pregled o izgrađenim objektima i njihovim vlasnicima, što će pomoći u boljem planiranju prostora.
Građani će imati priliku da podnesu prijave za upis prava svojine elektronski putem platforme „svojnasvome.gov.rs“, ili lično na šalterima opština i pošta. Prijave počinju 8. decembra i trajaće 60 dana, uz dodatnih 30 dana za eventualne prigovore. Potrebna su dva dokumenta: važeća lična karta i dokaz o osnovu sticanja, kao što su kupoprodajni ugovor ili rešenje o nasleđivanju.
Zakon predviđa i „pozitivnu diskriminaciju“ za određene kategorije građana, poput invalida, boraca, porodica sa troje i više dece, koji neće plaćati naknade za upis. Naknade za upis objekata su jednake za sve, ali variraju u zavisnosti od zone. U Beogradu se kreću od 100 do 1.000 evra, dok su u manjim opštinama fiksne i iznose 100 evra.
Jedan od ključnih ciljeva novog zakona je nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Lokalni građevinski inspektori će jednom nedeljno izveštavati Republičku građevinsku inspekciju o novim slučajevima bespravne gradnje, a rešenja o rušenju će se dostavljati nadležnim institucijama. Očekuje se da će satelitsko snimanje teritorije Srbije biti obavljeno jednom godišnje, što će pomoći u identifikaciji novih objekata koji su sagrađeni bez dozvola.
Ministarstvo je takođe obezbedilo da će svi podaci o prijavama biti digitalizovani i dostupni u realnom vremenu, što će smanjiti mogućnost korupcije i omogućiti transparentnost postupka. Građani će moći da prate status svojih prijava putem digitalne platforme.
Novi zakon je prilika da se konačno reše gorući problemi vezani za nelegalne objekte u Srbiji. Očekuje se da će njegova primena doprineti boljem upravljanju prostorom i unaprediti svojinsku evidenciju, a istovremeno omogućiti građanima da steknu pravnu sigurnost za svoje nekretnine. Ovaj pristup može pozitivno uticati na tržište nekretnina i doprineti stabilizaciji cena, što će biti od koristi svima.
