Producent Albert Brokoli započeo je potragu za savršenim glumcem koji bi utelovio Džejmsa Bonda početkom šezdesetih godina. Njegov prvi izbor bio je Keri Grant, no on je smatrao da je prestar za ulogu i nije želeo da potpiše ugovor za više od jednog filma. Tokom pretrage, Brokoli se susreo sa mnogim poznatim imenima, uključujući Ričarda Bartona, koji nije verovao u projekat dovoljno da bi se obavezao, kao i Džejmsa Mejsona, koji je odbio da potpiše ugovor za više od dva filma. Rod Tejlor, s druge strane, smatrao je da uloga agenta 007 nije dovoljno dobra za njega. Na kraju, Brokoli je došao do Patrika Makguana, koji se činilo kao idealan kandidat.
Makguan, već poznato ime u Holivudu, bio je u ranim tridesetim i posjedovao je glumački talenat koji bi mogao doneti novu dimenziju liku Džejmsa Bonda. Međutim, postojala je jedna prepreka koja je omela njegovu kandidaturu – duboka religioznost. Kao vernik, Makguan se protivio ključnoj karakteristici lika, a to su scene seksa i nasilje, koji su bili sastavni deo franšize.
U svojoj autobiografiji, Brokoli je istakao da je Patrik mogao biti izvrstan Bond, ali ga je njegov sistem vrednosti sprečio da prihvati ulogu. Njegova zabrinutost oko prikazivanja seksa i nasilja u filmovima odražavala se u njegovom stavu prema filmu kao mediju i njegovom uticaju na društvo. Makguan je kasnije objasnio zašto je odbio ovu priliku koja bi mu mogla obeležiti karijeru.
„Smatrao sam da se prevelik naglasak stavlja na seks i nasilje. To ima negativan i snažan uticaj na decu. Da li biste želeli da vaše dete izraste u osobu poput Džejmsa Bonda?“, rekao je on. Njegova snažna uverenja kao pojedinca i roditelja dovela su ga do zaključka da ne bi trebalo da učestvuje u nečemu što smatra problematičnim.
Iako je Makguan bio sjajan glumac i mogao bi doneti novu energiju liku, njegov moralni kompas i lične vrednosti su ga na kraju odvratili od uloge. Ova situacija ukazuje na širi problem u industriji zabave, gde se umetnici suočavaju s dilemom između ličnih uverenja i profesionalnih prilika.
Džejms Bond je od samog početka bio prikazan kao zavodnik, a njegov promiskuitet je ključni deo ovog lika. Iako su kasniji filmovi, posebno oni sa Danijelom Krejgom, donekle ublažili ovu reputaciju, činjenica je da je svaki glumac koji je preuzeo ulogu 007 morao da se suoči sa ovom stranom lika. Makguanov odbitak da postane prvi filmski Bond otvara diskusiju o etici u filmu i njegovom uticaju na publiku, posebno mlađe generacije.
Uloga Džejmsa Bonda predstavlja ne samo akciju i avanturu, već i kompleksne moralne i etičke dileme koje se postavljaju pred umetnike. Dok se svet filma razvija, postavlja se pitanje kako će se lik Džejmsa Bonda prilagođavati savremenim vrednostima i društvenim normama. Da li će se i dalje oslanjati na stereotipe o muškoj dominaciji i promiskuitetu, ili će se prilagoditi novim očekivanjima publike?
Makguanov slučaj podseća nas na važnost ličnih uverenja i granica koje umetnici postavljaju u svom radu. Njegova priča je inspiracija za mnoge koji se bore da pronađu ravnotežu između umetničkog izražavanja i etičkih principa. U svetu gde je uspeh često merljiv u finansijskom smislu, Makguanov odbitak predstavlja hrabrost da se ostane veran svojim vrednostima, čak i kada su prilike primamljive.
