Island razmatra mogućnost održavanja referenduma o obnovi pregovora o članstvu u Evropskoj uniji već u avgustu ove godine, značajno pre ranije planiranog roka 2027. godine, prema izvorima koje citira portal Politiko. Ova odluka dolazi nakon niza poseta evropskih političara Islandu i sastanaka islandskih političara u Briselu. Ako Islanđani odluče da glasaju za članstvo, mogli bi postati članovi EU brže nego bilo koja druga zemlja kandidat.
Island je podneo zahtev za članstvo u EU 2009. godine, usred finansijske krize, ali su pregovori zamrznuti 2013. godine, a 2015. godine je Rejkjavik tražio da se više ne smatra kandidatom za članstvo. Ubrzavanje procesa dolazi u trenutku kada se sve više razgovara o proširenju EU u kontekstu bezbednosti i geopolitike, s obzirom na trenutne globalne tenzije.
Jedan od ključnih faktora koji su uticali na ovu odluku jeste porast pretnji iz Sjedinjenih Američkih Država prema Islandu, kao i izjava Bilija Longa, Trampovog kandidata za ambasadora na Islandu, koji je sugerisao da bi Island mogao postati 52. američka država. Ovakve izjave su izazvale zabrinutost među islandskim liderima i dodatno motivisale raspravu o članstvu u EU.
Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, istakla je da se razgovori o proširenju EU sve više usmeravaju prema pitanjima bezbednosti i pripadnosti, naglašavajući potrebu za očuvanjem sposobnosti EU da deluje u svetu sa promenjenim geopolitičkim odnosima. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, pohvalila je saradnju između EU i Islanda, ističući da partnerstvo donosi stabilnost u nestabilnom svetu.
Analitičari smatraju da su rastuće geopolitičke tenzije, uključujući trgovinske mere SAD prema Islandu, doprinele jačanju podrške za bliže veze sa EU. Island je već deo Evropskog ekonomskog prostora i Šengenske zone, što znači da je uskladio veliki deo svog zakonodavstva sa pravilima EU, a pre zamrzavanja pregovora zatvorio je 11 od 33 pregovaračka poglavlja.
Međutim, pristupanje EU može naići na unutrašnje političke prepreke, posebno zbog pitanja prava na ribolov, koja su u prošlosti bila izvor sukoba između Islanda i Velike Britanije. Tokom pregovora o članstvu, postojale su ozbiljne tenzije oko ribolovnih prava, ali prema nekim analitičarima, nakon što je Velika Britanija napustila EU, ta pitanja bi mogla biti manja prepreka.
U slučaju da građani Islanda podrže obnovu pregovora, procene su da bi proces pristupanja mogao relativno brzo napredovati, ali bi konačna odluka zahtevala još jedan referendum po završetku pregovora. Na papiru, zatvaranje svih pregovaračkih poglavlja moglo bi trajati samo godinu dana, ali neki analitičari smatraju da bi takav vremenski okvir bio preambiciozan s obzirom na kompleksnost nekih tema.
Island se nalazi na strateškoj lokaciji u Severnom Atlantiku, južno od Arktičkog kruga, i kao država bez vojske, oslanja se na članstvo u NATO-u i bilateralni sporazum o odbrani sa SAD iz 1951. godine za svoju bezbednost. U svetlu trenutnih globalnih događaja, članstvo u EU može postati atraktivnija opcija za Island, posebno u svetlu geopolitičkih promena i bezbednosnih izazova.
Jasno je da je trenutna situacija na Islandu kompleksna, s brojnim faktorima koji utiču na odluku o budućnosti članstva u EU. U svakom slučaju, odluka o održavanju referenduma o obnovi pregovora jasno ukazuje na to da se Island ponovo preispituje o svojoj poziciji u svetu.
