Analiza koju je sprovelo Fiskalni savet Srbije, rađena prema standardima Evropske unije, pokazuje da Srbija trenutno nema značajne probleme u penzijskom sistemu, a njegova dugoročna finansijska održivost je obezbeđena. Nikola Altiparmakov, predstavnik Fiskalnog saveta, ističe da je analiza ključna za planiranje budućnosti penzijskog sistema, a obavlja se svake tri godine kako bi se otkrili potencijalni problemi.
Prema Altiparmakovim rečima, analiza ukazuje na to da u ovom trenutku ne postoje nagomilani problemi u penzijskom sistemu. Dobro sprovedene reforme iz 2003, 2014. i 2019. godine, kada je vraćena „švajcarska formula“ za obračun penzija, doprinele su stabilnosti sistema. „Povećanje penzija od 12,2% koje će penzioneri osetiti u januaru dolazi kao rezultat te formule koja usklađuje penzije sa rastom plata i cena“, objašnjava Altiparmakov. On dodaje da će realno povećanje penzija, kada se uzme u obzir inflacija, iznositi između 8 i 9 procenata.
Demografski trendovi i starenje stanovništva predstavljaju izazov za penzijski sistem. Predviđa se da će do 2041. godine svaki četvrti građanin Srbije biti stariji od 65 godina, što stvara dodatni pritisak na sistem. Altiparmakov naglašava da je demografsko starenje prisutno u svim evropskim zemljama i da je ključno planirati reforme koje će omogućiti održivost penzionog sistema u svetlu tih promena.
Analiza takođe ukazuje na to da se broj korisnika starosnih penzija neće značajno menjati, dok se očekuje smanjenje korisnika invalidskih i porodičnih penzija. Smanjenje korisnika invalidskih penzija deo je napora da se spreče zloupotrebe, dok veće uključivanje žena na tržištu rada dovodi do smanjenja potrebe za porodičnim penzijama.
Jedna od važnih tema koja se razmatra je odnos između prosečne plate i prosečne penzije. Altiparmakov ističe da su reforme omogućile održavanje ovog odnosa iznad 40% u narednih 20 do 25 godina, dok se očekuje blago smanjenje na oko 38-39% do 2050. godine. Ove projekcije ukazuju na potrebu za postepenim povećanjem starosne granice za odlazak u penziju, kao i veće oslanjanje građana na privatne dopunske penzije.
Trenutna starosna granica za odlazak u penziju za muškarce iznosi 65 godina, dok će za žene od 1. januara iznositi 64 godine. Planira se da se do 2032. godine starosni uslovi izjednače, a Altiparmakov smatra da bi trebalo razmotriti i mogućnost uvođenja aktuarskih nagrada za one koji se penzionišu nakon 65. godine, kako bi se podstaklo duže radno angažovanje.
Takođe je naglasio da će se razmatrati postepeno povećanje starosne granice na 66 ili 67 godina, slično kao što to rade druge evropske zemlje, ali da to trenutno nije hitna potreba.
Ove analize i preporuke Fiskalnog saveta ukazuju na to da je Srbija na pravom putu ka održivom penzijskom sistemu, ali i da su potrebne dodatne mere kako bi se osiguralo da sistem ostane stabilan suočen sa demografskim izazovima. Sa planiranim reformama i povećanjem svesti o potrebama privatne penzijske štednje, budući korisnici penzija mogu očekivati bolju finansijsku sigurnost.
Na kraju, važno je napomenuti da se reforme moraju sprovoditi sa pažnjom kako bi se izbegle radikalne promene koje bi mogle destabilizovati sistem, a Fiskalni savet će nastaviti da prati situaciju i predlaže odgovarajuće mere za očuvanje finansijske stabilnosti penzijskog sistema u Srbiji.
