Mumija koja se izlaže u Narodnom muzeju u Beogradu postala je predmet interesovanja istraživača i javnosti. Ova egipatska mumija, poznata kao „beogradska mumija“, doneta je u Srbiju 1888. godine kao poklon egipatskog plemića srpskom narodu. Njena fascinantna priča i jedinstvene karakteristike čine je jednom od najzanimljivijih arheoloških atrakcija u zemlji.
Naime, mumija je kupljena od strane Srbina Hadži Pavla Riđičkog tokom njegovog putovanja po Egiptu. Riđički je imao „rodoljubivu nameru“ da je donese za srpski narod, umesto za ličnu upotrebu. Njena izloženost u Beogradu omogućila je mnogim posetiocima da se upoznaju sa bogatom egipatskom kulturom i verovanjima.
Istraživanja koja su sprovedena na ovoj mumiji otkrila su njen identitet. Prema najnovijim saznanjima, mumija pripada svešteniku po imenu Nesmin iz nekropole u Ahmimu. Analize su pokazale da su i Nesmin i njegov otac bili sveštenici u hramu boga Mina, koji je bio veoma poštovan zbog svoje povezanosti sa plodnošću. Nesmin je imao oko 50 godina u trenutku smrti i bio je visok 160 centimetara.
Kroz radiološka ispitivanja, uključujući rendgen i 3D skeniranje, istraživači su mogli da rekonstruišu izgled njegovog lica. Takođe su izvršene analize materijala kovčega, tekstilnih omota i smolaste materije. Hijeroglifski natpisi na kovčegu su takođe proučavani kako bi se dobila dodatna saznanja o životu i smrti ovog sveštenika.
Jedna od najvažnijih karakteristika ovog otkrića je svitak papirusa, poznat kao Knjiga mrtvih, koji se smatra jednim od samo 20 takvih svitaka u svetu. Ovaj svitak je pronađen ispod leve mišice mumije, blizu srca, i predstavlja fascinantno otkriće koje dodatno obogaćuje razumevanje egipatskih verovanja o zagrobnom životu.
Prema egipatskoj tradiciji, mumifikacija je bila od ključnog značaja za očuvanje tela, jer su verovali da zagrobni život zavisi od očuvanja fizičkog oblika. Tokom mumifikacije, telo je umotano u brojne slojeve lanenih obloga, dok je završna površina premazana smolastom materijom. Oči mumije su zamenjene veštačkim nemetalnim umecima, dok su pluća izvađena, dok je srce ostalo u telu, jer se smatralo da je srce središte uma.
Ovo otkriće ne samo da baca svetlo na život i rituale drevnih Egipćana, već takođe naglašava značaj arheoloških istraživanja u razumevanju kulturne baštine. Beogradska mumija je postala simbol mosta između prošlosti i sadašnjosti, privlačeći pažnju kako domaćih tako i stranih posetilaca.
Narodni muzej u Beogradu nastavlja da pruža uvid u bogatu istoriju i kulturu Egipta, a istraživanja vezana za beogradsku mumiju doprinose širenju znanja o ovom fascinantnom delu sveta. Posetioci muzeja imaju priliku da se divite ne samo mumiji, već i bogatstvu arheoloških nalaza koji prate njen identitet i značaj.
Kako se otkrivaju nova saznanja o ovoj mumiji, očekuje se da će dodatna istraživanja doprineti razumevanju ne samo njenog života već i kulture koja ju je stvorila. Beogradska mumija ostaje simbol trajne veze između različitih civilizacija i vremena, i nastavlja da inspiriše istraživače, umetnike i sve one koji tragaju za znanjem o prošlosti.
