Istraživači su otkrili više od 111.000 paukova koji opstaju u, kako se čini, najvećoj paukovoj mreži na svetu, smeštenoj duboko u mračnoj pećini na granici Albanije i Grčke. Ova fascinantna kolonija sastoji se od ogromne mreže koja se prostire na 106 kvadratnih metara uz zid uskog, niskog prolaza blizu ulaza u pećinu. Prema studiji objavljenoj u časopisu „Subterranean Biology“ 17. oktobra, mreža je formirana od više hiljada pojedinačnih mreža u obliku levka.
Glavni autor studije, Ištvan Urak, vanredni profesor biologije na Univerzitetu Sapientia u Rumuniji, istakao je da ovo predstavlja prvi dokaz kolonijalnog ponašanja kod dve uobičajene vrste paukova. On je rekao: „Prirodni svet i dalje krije bezbroj iznenađenja. Kada bih pokušao da opišem sve emocije koje su me preplavile kad sam video mrežu, izdvojio bih divljenje, poštovanje i zahvalnost“.
Ova „megalopolis paukova“ se nalazi u Sumpornoj pećini, koja je nastala usled delovanja sumporne kiseline formirane oksidacijom vodonik-sulfida u podzemnim vodama. Iako su istraživači otkrili nove detalje o koloniji, nisu prvi koji su je primetili. Speleolozi iz Češkog speleološkog društva su prvi uočili ovu koloniju 2022. godine tokom ekspedicije u kanjonu Vromoner.
Tokom 2024. godine, tim naučnika ponovo je posetio pećinu kako bi uzeo uzorke koje je Urak kasnije analizirao. Analiza je pokazala da u koloniji žive dve vrste paukova: Tegenaria domestica i Prinerigone vagans. Istraživači su procenili da u pećini živi oko 69.000 primeraka vrste T. domestica i više od 42.000 primeraka vrste P. vagans. DNK analize su potvrdile da su upravo ove dve vrste dominantne u koloniji.
Urak je napomenuo da je ova kolonija jedna od najvećih ikad dokumentovanih i da te dve vrste ranije nisu bile poznate po zajedničkom životu i saradnji. Obično se nalaze blizu ljudskih naselja, ali ovo predstavlja jedinstven slučaj koegzistencije dve vrste u istoj strukturi mreže u tako velikom broju. U normalnim uslovima, T. domestica bi verovatno lovila P. vagans, ali nedostatak svetlosti u pećini može uticati na vid paukova.
Umesto lova, pauci se hrane biljnim komarcima koji jedu bele mikrobne biofilmove, sluzave naslage koje štite mikroorganizme od spoljašnjih uticaja. Pećinom protiče sumporna voda bogata vodonik-sulfidom, što omogućava opstanak mikroba, insekata i njihovih predatora.
Analiza sadržaja creva pokazala je da ishrana bogata sumporom utiče na mikrobiom paukova, čineći ga znatno siromašnijim u poređenju sa mikrobiom jedinki iste vrste koje žive izvan pećine. Molekularni podaci su takođe pokazali da su genetski različiti od svojih rođaka iz spoljnog sveta, što sugeriše adaptaciju na mračno, neprijateljsko okruženje.
Urak naglašava važnost očuvanja ove kolonije, iako je pećina smeštena između dve države, što može otežati zaštitu. U međuvremenu, istraživači rade na novoj studiji koja će otkriti još detalja o stanovnicima Sumporne pećine.
Ova otkrića ne samo da proširuju naše razumevanje paukova i njihovih ekosistema, već i otvaraju nova pitanja o biološkoj raznolikosti i adaptaciji u ekstremnim uslovima. Kako se istraživanja nastavljaju, naučnici se nadaju da će otkriti još više iznenađujućih informacija o životu u mračnim pećinama i o tome kako se organizmi razvijaju u izolovanim sredinama. Ova vrsta istraživanja ne samo da doprinosi našem znanju o biologiji, već i o očuvanju prirode i važnosti zaštite jedinstvenih ekosistema.
