U ponovljenom sudskom postupku za masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“, koji je započeo danas pred Višim sudom u Beogradu, roditelji dečaka ubice, Miljana i Vladimir Kecmanović, ponovo su izazvali šok među prisutnima. Njihovo ponašanje, koje je uključivalo negiranje bilo kakve odgovornosti za zločin, dodatno je zaintrigiralo javnost i stvorilo osećaj nezadovoljstva prema njihovoj reakciji na tragediju.
Tokom suđenja, Miljana i Vladimir su se fokusirali na sopstvenu sudbinu, umesto da pruže informacije koje bi mogle pomoći u rasvetljavanju stravičnog događaja koji se odigrao 3. maja 2023. godine. Tada je dečak, uzimajući oružje iz porodične kuće, otvorio vatru u školi, ubivši devetoro dece i školskog čuvara, a ranivši još petoro dece i njihovu nastavnicu. Ovaj događaj je potresao celu zemlju i izazvao brojne debate o pitanju bezbednosti u školama, mentalnom zdravlju mladih i odgovornosti roditelja.
Na suđenju, sudija Dragana Martinovića postavljao je konkretna pitanja koja su se ticala mogućih uzroka zločina, ali su Kecmanovići izbegli da daju konkretne odgovore. Miljana Kecmanović je na jedno od pitanja, koje se ticelo uzroka zločina, drsko odgovorila: „Imam neko svoje mišljenje, ali ću ga zadržati za sebe.“ Ova izjava je izazvala osude prisutnih, koji su smatrali da je obaveza roditelja da pruže sve informacije koje bi mogle pomoći u razumevanju tragedije.
Pored toga, roditelji su izjavili da se osećaju kao da su oni ti koji su na neki način kažnjeni zbog postupaka svog sina, ali su istovremeno negirali da su na bilo koji način doprineli njegovom ponašanju. Njihova nesposobnost da preuzmu odgovornost i suoče se sa posledicama svojih postupaka dodatno je razbesnela javnost, koja traži pravdu za žrtve zločina.
Ovaj slučaj je, takođe, izazvao široku diskusiju o mentalnom zdravlju mladih i odgovornosti društva u celini. Mnogi stručnjaci smatraju da je važno razviti efikasne mehanizme prevencije nasilja među mladima, kao i pružiti podršku porodicama koje se suočavaju s problemima. U ovom kontekstu, pitanje odgovornosti roditelja ne može se ignorisati, jer su oni prvi koji bi trebali da prepoznaju i reaguju na promene u ponašanju svoje dece.
S obzirom na težinu zločina i bol koji su žrtve i njihove porodice pretrpele, očekivanja javnosti od Kecmanovića su bila velika. Ipak, njihovo ponašanje na suđenju ukazuje na duboku emocionalnu distancu i nesposobnost da se suoče sa realnošću. Ova situacija dodatno otežava proces lečenja i pomirenja za sve pogođene ovom tragedijom.
Suđenje će, bez sumnje, privući veliku pažnju medija i javnosti, a očekuje se da će se tokom procesa razjasniti mnoge okolnosti koje su prethodile ovom stravičnom događaju. Osim što će biti važno za pravdu, ovaj slučaj će verovatno imati dugoročne posledice na društvo i način na koji se pristupa pitanjima nasilja među mladima.
Dok se suđenje nastavlja, mnogi se nadaju da će se pronaći odgovori koji će pomoći u razumevanju uzroka ovog zločina i sprečiti slične tragedije u budućnosti. U međuvremenu, Kecmanovići će se suočiti sa pravdom, dok će porodice žrtava nastaviti da se bore sa gubitkom i tugom koja će ih pratiti do kraja života.
