Ljubo Šarović, otac ubijenog Stefana Šarovića, javno je izrazio zabrinutost zbog sigurnosne situacije u Crnoj Gori, posebno u Herceg Novom, gde se, prema njegovim rečima, kreće opasni ubica Nikola Ivović. Šarović je pozvao nadležne institucije da preduzmu hitne mere kako bi se sa ulica sklonile presuđene ubice i time zaštitili građani. Njegovo nezadovoljstvo je usmereno prema policiji, koju je optužio za nerad i neefikasnost u suočavanju sa ozbiljnim kriminalom.
Podseća da je 21. februara ove godine Viši sud u Podgorici izrekao presudu protiv Nikole Ivovića i Dušana Šilja, koji su osuđeni na po 17 godina i šest meseci zatvora zbog ubistva njegovog sina, Stefana Šarovića, izvršenog 6. juna 2019. godine u Đenovićima. Ova presuda je, prema Šaroviću, trebala da bude signal za vlasti da se ozbiljnije pozabave pitanjem bezbednosti, ali on sumnja da će se to desiti.
Šarović se osvrnuo na to kako se Ivović slobodno kreće po ulicama, što dodatno pojačava njegovu zabrinutost i osećaj nesigurnosti. On smatra da je izuzetno važno da policija i pravosudni organi preuzmu odgovornost i obezbede sigurnost građana, umesto da se određene osobe slobodno kreću u društvu, iako su osuđene za teške zločine.
U njegovom obraćanju javnosti, Šarović je jasno stavio do znanja da ne želi da se njegovo ime i ime njegovog sina zaborave, te da će se boriti za pravdu sve dok ne vidi promene u sistemu. Istovremeno, apelovao je na sve institucije da rade svoj posao i da ne dozvole da pravda izostane, što dodatno dovodi u pitanje poverenje građana u pravosudni sistem.
Ova situacija osvetljava šire probleme u Crnoj Gori vezane za kriminal i pravosudni sistem. Mnogi građani osećaju strah i nesigurnost zbog sve prisutnijih slučajeva nasilja i ubistava, a Šarovićev apel može se smatrati pozivom na akciju za promene. Građani zahtevaju veću bezbednost, efikasnije delovanje policije i pravosudnih organa, kao i transparentnost u radu.
Slične situacije se često dešavaju u regionu, gde se oseća potreba za jačim zakonima i strožim kaznama za kriminalce. Mnogi se pitaju kako je moguće da nakon presuda osuđeni i dalje slobodno hodaju ulicama, što dodatno podstiče osećaj beznađa i frustracije među građanima.
S obzirom na sve veći broj ubistava i nasilnih incidenata, od suštinske je važnosti da se vlasti uhvate u koštac sa ovim problemima i preduzmu konkretne korake kako bi se obezbedila sigurnost svojih građana. Ljubo Šarović je simbol borbe protiv nepravde i njegov glas može poslužiti kao motivacija za druge da se bore za svoja prava i prava svojih najmilijih.
Uprkos njegovoj ličnoj tragediji, Šarović pokazuje hrabrost i odlučnost da se bori za pravdu, a njegova priča može inspirisati mnoge da se ne povlače pred zlom i nepravdom. Važno je da se čuje glas onih koji su pogođeni nasiljem i da se osigura da pravda ne bude samo apstraktni pojam, već nešto što se može ostvariti u praksi.
Na kraju, apel Šarovića je poziv na buđenje svesti među građanima i vlastima, kako bi se zajedno radilo na stvaranju sigurnije i pravednije zajednice za sve. Samo zajedničkim naporima može se suočiti sa problemima koji muče društvo i obezbediti bolja sutra za buduće generacije.
