V.C. (44) uhapšen je po nalogu Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zbog sumnje da je u aprilu ove godine u osnovnoj školi „Radoje Domanović“ na Novom Beogradu pretio nastavnici ugrožavanjem njenog života. Incident se dogodio 28. aprila 2025. godine, kada je osumnjičeni ušao u učionicu dok je nastavnica O.M. (48) držala čas svom odeljenju, u kojem se nalazio i njegov sin. U tom trenutku, on je zapretio nastavnici da će joj nauditi ako ne dozvoli njegovom sinu da napusti učionicu i razgovara sa njim.
Prema informacijama iz Trećeg OJT, za V.C. je raspisana potraga zbog sumnje da je izvršio krivično delo ugrožavanja sigurnosti prema članu 138. Krivičnog zakonika. Policija je brzo reagovala na prijavu incidenta, a nakon privođenja, osumnjičeni će biti saslušan u zakonskom roku. U saopštenju je naglašeno da će javni tužilac doneti naredbu za psihijatrijsko veštačenje kako bi se utvrdilo mentalno stanje okrivljenog i preduzeli odgovarajući koraci u skladu sa zakonom.
Ovaj incident je izazvao veliku pažnju javnosti, kako zbog ozbiljnosti pretnje koju je nastavnica primila, tako i zbog sve prisutnijih problema nasilja u školama. U društvu se sve više postavlja pitanje kako obezbediti sigurnost učenika i nastavnika, kao i koje mere treba preduzeti kako bi se sprečili ovakvi slučajevi.
U poslednjih nekoliko godina, nasilje u školama postaje sve češća tema u medijima. U mnogim slučajevima, nasilje nije ograničeno samo na fizičke napade, već uključuje i verbalne pretnje i agresivno ponašanje. Roditelji, nastavnici, ali i državne institucije pozvani su da rade zajedno kako bi se stvorilo sigurno okruženje za decu.
Stručnjaci upozoravaju da ovakvi incidenti mogu imati dugoročne posledice na emocionalno i mentalno zdravlje dece. Trauma koju dožive od strane roditelja ili drugih odraslih osoba može dovesti do problema sa samopouzdanjem, anksioznosti, a u nekim slučajevima i depresije. Zbog toga je bitno reagovati brzo i adekvatno na svaki oblik nasilja.
U ovom slučaju, policija i tužilaštvo su reagovali promptno, što može poslužiti kao dobar primer kako se takvi incidenti treba rešavati. Roditelji bi takođe trebali biti svesni svog ponašanja i uticaja koji mogu imati na svoju decu. Važno je da se roditelji obraćaju stručnjacima kada primete da njihovo dete pokazuje znake agresije ili kada su svedoci nasilnog ponašanja.
Osim toga, škole bi trebale uvesti programe prevencije nasilja koji uključuju obuke za nastavnike i radionice za učenike o važnosti komunikacije bez nasilja. Saradnja između roditelja, škola i lokalnih zajednica može igrati ključnu ulogu u smanjenju nasilja i stvaranju pozitivnog okruženja za učenje.
Na kraju, važno je napomenuti da svaka pretnja ili nasilje u školama ne smeju biti tolerisani. Društvo mora raditi zajedno na izgradnji kulture koja promoviše poštovanje, razumevanje i podršku među svim članovima zajednice. Samo tako možemo stvoriti bezbedno i podsticajno okruženje za decu i mlade.
