Mađarski premijer Viktor Orban je nedavno izneo predlog o reorganizaciji Evropske unije u novu, „kružnu strukturu“. Tokom svog obraćanja u Budimpešti, Orban je naglasio da je ovo rešenje ključno za opstanak koncepta evropske saradnje i EU u narednih deset godina. Njegova ideja je da se EU preoblikuje tako da se zemlje članice grupišu u različite krugove, zavisno od nivoa saradnje koji su spremne da postignu.
Orban je objasnio da se „kružna struktura“ ne može poistovetiti sa konceptom „Evrope sa više brzina“, koji podrazumeva da različite zemlje napreduju različitim tempom unutar istog okvira. U njegovom predlogu, zemlje koje se nalaze na obodu EU, poput Turske, Velike Britanije i Ukrajine, bile bi uključene u osnovni krug koji bi se fokusirao na vojnu i energetsku sigurnost. Ova ideja može reflektovati Orbanov stav o potrebi jačanja nacionalnih suvereniteta i saradnje u ključnim bezbednosnim oblastima.
Dalje, Orban je izložio koncepciju više krugova unutar EU. Prvi krug bi bio rezervisan za zemlje koje žele saradnju isključivo u vojnoj i energetskoj sferi. Drugi krug bi obuhvatao zemlje koje teže uspostavljanju zajedničkog tržišta, dok bi treći krug uključivao one koje žele zajedničku valutu. Četvrti krug, prema njegovim rečima, bio bi oblikovan oko političke koordinacije članica u pitanjima kao što su rodna ravnopravnost, migracije i vladavina prava.
Ova ideja može biti viđena kao pokušaj reformatiranja EU kako bi se prilagodila različitim interesima i potrebama država članica. Orban je naglasio da bi svaka zemlja mogla da se priključi onom krugu koji joj najviše odgovara, čime bi se omogućila fleksibilnost unutar Evropske unije. Ovo bi moglo pomoći zemljama koje se ne slažu oko određenih politika ili smernica da ipak ostanu deo zajednice, ali uz manje obaveza.
U ovom kontekstu, Orban je takođe ukazao na izazove sa kojima se EU suočava, uključujući unutrašnje tenzije i nesuglasice među članicama koje se tiču migracija, ekonomskih politika i suvereniteta. Njegov predlog može se posmatrati kao način da se prevaziđu ti izazovi kroz pravičniju raspodelu prava i obaveza među članicama.
U svetlu trenutnih političkih i ekonomskih turbulencija u Evropi, Orbanova ideja o reorganizaciji EU može naići na podeljene reakcije. Dok neki lideri u Evropi mogu podržati ovu viziju kao način da se unapredi saradnja, drugi bi mogli smatrati da bi to moglo dodatno razdvojiti kontinent i oslabiti jedinstvo EU.
Mnogi analitičari smatraju da bi takva reorganizacija mogla stvoriti nove tenzije među članicama, posebno između onih koje žele dublju integraciju i onih koje se protive daljim ustupcima suvereniteta. Takođe, pitanje kako bi se definisali kriterijumi za ulazak u različite krugove ostaje otvoreno, kao i pitanje da li bi takva podela mogla da ugrozi dugoročne ciljeve EU, koji uključuju veću koheziju i saradnju među članicama.
U svakom slučaju, Orbanov predlog postavlja važna pitanja o budućnosti Evropske unije i izazovima sa kojima se suočava. Dok se EU suočava sa brojnim unutrašnjim i spoljnim pritiscima, ideje poput Orbanove mogu postati sve relevantnije kao način za redefinisanje odnosa među državama članicama. Vreme će pokazati da li će ova vizija pronaći podršku među drugim liderima EU i kako će uticati na budućnost evropskog projekta.
