Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, obratio se javnosti na konferenciji u Predsedništvu, gde je komentarisao optužbe koje se često pojavljuju protiv njega i Srbije. On je naglasio da se te optužbe javljaju u trenucima kada je od vitalnog značaja srušiti nešto unutar Srbije. Vučić je odgovorio na pitanje novinara o navodima da troši novac na tužbe protiv medija, ističući da se mediji često oslanjaju na neproverene izvore, poput Domagoja Margetića, za koga je rekao da je hrvatski agent i da je iznosio lažne informacije o njegovoj porodici.
On je posebno naglasio da su optužbe koje mu se stavljaju na teret besmislene. U jednom od primera, Vučić je pomenuo snimak iz određenog perioda, ističući da nosi stativ od kamere, a ne snajpersku pušku kako se tvrdilo. Smatra da postoje brojni svedoci koji mogu potvrditi njegovu verziju događaja. Takođe je podsetio na prethodne optužbe, poput one o njegovom navodnom prisustvu u okolini Srebrenice, gde nikada nije bio, što je zvanično istraživano u Sarajevu, ali je kasnije odustalo.
Vučić je istakao da se oseća slobodno da govori istinu, što mu, kako smatra, smeta mnogima na različitim stranama. On je takođe naveo da ga kritikovanje ne pogađa, jer iza njega ostaju konkretni rezultati njegovog rada za državu. U tom kontekstu, odgovorio je na uvrede koje mu je uputio Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, koji ga je nazvao „malim mišem“. Vučić je rekao da će iza njega ostati rezultati njegovih projekata, dok će iza Đilasa ostati informacije o „690 miliona koje su prijavili u APR-u“.
Predsednik je dodao da je spreman da snosi odgovornost za određene propuste, ali ukazuje na to da se iza njega vide veliki infrastrukturni projekti kao što su putevi, pruge, bolnice i škole, dok su njegovi kritičari ostavili „samo“ optužbe. Na taj način, Vučić je pokušao da prikaže svoju viziju uspeha u upravljanju državom i da istakne razlike između njega i političkih protivnika.
Ove izjave dolaze u trenutku kada je politička scena u Srbiji veoma napeta, a sukobi između Vučića i opozicije se nastavljaju. Opozicija ga često optužuje za autoritarno vođenje države, dok Vučić pokušava da se predstavi kao lider koji se bori za nacionalne interese i stabilnost. U tom smislu, njegova retorika može biti shvaćena kao način da se konsoliduje podrška unutar vlastitih redova, dok istovremeno pokušava da delegitimizuje kritike koje dolaze iz opozicije.
Pitanje medija takođe predstavlja bitan aspekt u Vučićevoj strategiji. On tvrdi da su mnogi mediji skloni širenju lažnih informacija i da se često koriste neproverenim izvorima kako bi ga diskreditovali. U tom smislu, njegovi komentari o pokretanju tužbi protiv medija mogu se posmatrati kao način da se odbrani od napada i da se stvori slika o sebi kao žrtvi političkih i medijskih pritisaka.
U zaključku, Vučićeve izjave na konferenciji odražavaju njegovu borbu za očuvanje vlasti i legitimizaciju svog rada u očima javnosti. On se suočava sa brojnim optužbama i kritikama, ali se čini da će nastaviti da koristi strategiju javnog objašnjavanja svojih postupaka i rezultata kako bi zadržao podršku svojih pristalica i oslabio opoziciju. U ovom kontekstu, njegova retorika o „potrebnim“ optužbama protiv njega može se videti kao deo šire političke borbe koja se vodi u Srbiji.
