Oproštaj od čuvene italijansko-francuske glumice Klaudije Kardinale, koja je preminula u 87. godini, biće organizovan u utorak 30. septembra u pariskoj crkvi Svetog Roka. Ova crkva je poznata kao kapela za umetnike i u njoj se redovno organizuju sahrane poznatih ličnosti. Porodica slavne dive zamolila je poklonike da ne donose cveće ili druge predmete, već je pozvala one koji žele da odaju počast glumici da daju donaciju njenoj fondaciji koju je osnovala sa svojom kćerkom u Nemuru, francuskom gradiću na šezdesetak kilometara južno od Pariza u kome je živela.
Religiozni oproštaj od Klaudije Kardinale biće takođe organizovan i u Nemuru, dan kasnije, 1. oktobra. Njen agent Loran Savri je naglasio da će glumica potom biti kremirana u najstrožem krugu porodične privatnosti.
Klaudija Kardinale, koja je ostavila dubok trag u svetu filma, bila je poznata po svojoj izuzetnoj lepoti i talentu. Tokom svoje karijere, igrala je u brojnim kultnim filmovima, često u ulozi snažnih i nezavisnih žena. Njena karijera trajala je više od četiri decenije, a radila je sa nekim od najpoznatijih reditelja u istoriji kinematografije.
Rođena 15. septembra 1933. godine u Tunisu, Klaudija je od malih nogu sanjala o životu u svetu filma. Svoj prvi značajan uspeh postigla je 1956. godine filmom „La Fille de l’eau“, koji joj je otvorio vrata evropske kinematografije. Njena zvezda je brzo zasijala, a ona je postala jedan od najpoznatijih lica u filmskoj industriji, kako u Italiji, tako i u Francuskoj.
Pored svoje filmske karijere, Klaudija je bila poznata i po svojim humanitarnim aktivnostima. Osnovala je fondaciju koja se bavi podrškom mladim umetnicima i borbom za prava žena. Ova strast prema umetnosti i pravdi bila je ključni deo njenog identiteta i nasleđa.
Zadnje godine svog života provela je u miru, daleko od bljeskova kamera i medijske pažnje. Njena kćerka, Klaudija Skvitijeri, istakla je da je njena majka živela povučeno, skromno i jednostavno. „Veoma mi je drago što sam mogla da podelim poslednje godine s njom. Mislim da je ovde bila srećna,“ rekla je Skvitijerijeva, dodajući da je Klaudija uživala u jednostavnim stvarima, kao što su šetnje u prirodi i vreme provedeno s porodicom.
Mnoge poznate ličnosti iz sveta filma i umetnosti izrazile su svoju tugu i poštovanje prema Klaudiji, sećajući se njenih nezaboravnih uloga i doprinosa kinematografiji. U industriji su je ponekad nazivali „ikonom“ i „legendom“, a njena ostavština će živeti kroz filmove koje je ostavila iza sebe.
Njen prvi veliki uspeh, film „Il Gattopardo“ iz 1963. godine, u kojem je igrala uz Bertu Luttija, smatra se jednim od najvažnijih dela u istoriji filma. Ovaj film je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu i učvrstio njen status kao jedne od najvažnijih glumica svoje generacije.
U godinama koje su usledile, Klaudija je nastavila da se pojavljuje u raznim filmovima, često uloge koje su joj omogućile da pokaže svoj širok spektar glumačkog talenta. Njena sposobnost da prenese emocije i dubinu likova koje je tumačila ostavila je snažan utisak na publiku širom sveta.
Oproštaj od Klaudije Kardinale predstavljaće ne samo gubitak velike umetnice, već i simbol završetka jedne ere u filmskoj industriji. Njena posvećenost umetnosti, humanitarnom radu i ljubavi prema porodici biće ono što će je zauvek pamtiti. Uživajući u svom mirnom životu u Nemuru, ona će zauvek ostati u srcima svojih obožavalaca.
