Otkako je Ministarstvo prosvete najavilo smanjenje plata prosvetnim radnicima koji su u blokadi, situacija u obrazovnom sistemu Srbije postala je veoma napeta. Ova odluka izazvala je brojne reakcije, kako među nastavnicima, tako i među roditeljima čija deca ne idu u školu zbog trenutne situacije. Opozicija i pravnici pružaju podršku prosvetnim radnicima, a istovremeno se javljaju i roditelji koji se bore za obrazovanje svoje dece.
Prema informacijama, prosvetnim radnicima koji su u blokadi stigla su umanjena primanja za februar. Dok neki nastavnici izveštavaju o primanjima od oko 20.000 dinara, drugi su primili svega nekoliko hiljada, dok su se pojedini našli u situaciji da ne dobiju ništa. Ovo je izazvalo gnev među prosvetnim radnicima, koji smatraju da su njihova prava prekršena.
Lara Štambuk, nastavnica engleskog jezika, izjavila je da su obračuni plata rađeni na osnovu dopisa iz škole, koji se poziva na „efektivni radni sat“. Ona naglašava da ovakva formulacija ne postoji u zakonu, što dodatno komplikuje situaciju. Iz opozicionog Zeleno-levog fronta izjavljuju da se njihovom pravnom timu javilo više od 150 prosvetnih radnika koji su u blokadi. Ističu da je najveća nezakonitost nedostatak pojedinačnih akata koji bi opravdali smanjenje plata.
Jelena Jerinić iz Zeleno-levog fronta naglašava da svako ko je dobio umanjenu platu ima pravo da podnese prigovor. U slučaju da se izdaju pojedinačni akti, postoji mogućnost da se preduzmu dalji pravni koraci. Ona takođe ističe da smanjenje plata nosi određene budžetske posledice, te da će nastavnici imati mogućnost da pokrenu pravne postupke.
Pored nastavnika, i roditelji čija deca ne idu u školu mesecima su u teškoj situaciji. Centar za društvenu stabilnost je podneo više od 200 žalbi Ustavnom sudu zbog uskraćenog prava na obrazovanje. Aleksa Grubišić iz ovog centra naglašava da je situacija paradoksalna, jer država mora da odgovara ukoliko Ustavni sud donese pozitivnu odluku po ustavnim žalbama. On ukazuje na to da su pojedinci, bilo da su u pitanju roditelji ili nastavnici, odgovorni za trenutno stanje u obrazovnom sistemu.
Stručnjaci upozoravaju da bi pravni postupci mogli trajati godinama. Međutim, ističu važnost da se Ustavni sud izjasni kako bi se utvrdilo da li je blokada škola dovela do kršenja prava na obrazovanje. Ova situacija stavlja dodatni pritisak na vladu i Ministarstvo prosvete, koja će morati da pronađe rešenje za trenutni problem.
U međuvremenu, nastavnici se suočavaju sa finansijskim teškoćama, dok roditelji strahuju za obrazovanje svoje dece. Kako se situacija razvija, jasno je da će biti potrebno mnogo više od pravne pomoći da bi se prevazišle trenutne poteškoće. Ova kriza u obrazovanju može imati dugoročne posledice po generacije učenika, kao i po kvalitet obrazovanja u Srbiji.
Na kraju, važno je napomenuti da su svi učesnici u ovom procesu pod velikim stresom. Nastavnici koji se bore za svoja prava, roditelji koji žele da njihova deca dobiju obrazovanje, i pravnici koji pokušavaju da pomognu u ovoj situaciji suočavaju se sa izazovima koji zahtevaju hitno rešenje. Samo zajedničkim naporima i dijalogom između svih strana može se doći do rešenja koje će zadovoljiti sve učesnike i omogućiti da se nastava ponovo odvija bez prepreka.
