U Crnoj Gori, politička scena je nedavno postala dinamičnija nakon što su predstavnici Pokreta Evropa sad (PES) i opozicije potpisali sporazum o zajedničkom delovanju. Na sastanku koji je održan u Delegaciji Evropske unije u Podgorici, predsednik PES-a Milojko Spajić i opozicioni lideri, uključujući Danijela Živkovića iz Demokratske partije socijalista (DPS), Damira Šehovića iz Evropskog saveza i Adrijana Vuksanovića iz Hrvatske građanske inicijative (HGI), dogovorili su se da podnesu zahtev za mišljenje Venecijanskoj komisiji.
Ovaj sporazum je rezultat napora da se razjasni procedura konstatovanja prestanka mandata sudiji Ustavnog suda Dragani Đuranović. U saopštenju Delegacije EU se navodi da će zahtev biti podnesen najkasnije u roku od sedam dana od potpisivanja sporazuma. Ovaj potez se može smatrati značajnim korakom ka jačanju pravne sigurnosti i transparentnosti u radu pravosudnih institucija u Crnoj Gori.
Sporazum je potpisan u prisustvu ambasadora EU u Crnoj Gori, Johan Satlera, koji je organizovao sastanak. Njegovo prisustvo ukazuje na važnost koju Evropska unija pridaje stabilnosti i demokratiji u regionu, kao i na ulogu koju igra u posredovanju između političkih aktera.
Prema dogovoru, tekst zahteva Venecijanskoj komisiji pripremićete jedan predstavnik iz vlasti i jedan iz opozicije, nakon čega će Predsednik Vlade Crne Gore uputiti konačni zahtev. Ova saradnja između vlasti i opozicije može poslužiti kao primer konstruktivnog dijaloga u političkom sistemu, koji je često obeležen sukobima i nesuglasicama.
Venecijanska komisija, kao savetodavno telo Saveta Evrope, ima zadatak da pruža stručna mišljenja i preporuke u vezi sa pitanjima ustavnog prava i demokratskih procedura. Njena uloga može biti ključna u ovom slučaju, posebno s obzirom na to da se radi o važnom pitanju koje se tiče funkcionisanja Ustavnog suda, koji ima značajnu ulogu u zaštiti ustavnog poretka i ljudskih prava.
Prethodni događaji u Crnoj Gori ukazuju na to da je pravosudni sistem često bio predmet kritičkih osvrta, kako od strane domaćih, tako i od strane međunarodnih posmatrača. Stoga, angažovanje Venecijanske komisije može doprineti jačanju poverenja u pravosudne institucije i njihov rad.
Pored toga, ovaj sporazum može imati i šire implikacije za političku stabilnost u zemlji. U situaciji kada su politički odnosi napeti, ovakvi gestovi saradnje mogu biti od suštinskog značaja za prevazilaženje razlika i postizanje konsenzusa o ključnim pitanjima. Takođe, može se očekivati da će ovaj potez pozitivno uticati na percepciju Crne Gore u međunarodnoj zajednici, posebno u kontekstu njenog evropskog puta.
Važno je napomenuti da je Crna Gora, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, podložna različitim pritiscima da unapredi svoje institucije i politički sistem. Ovaj sporazum može poslužiti kao podsticaj za dalju reformu pravosudnog sistema i osnaživanje demokratskih procesa.
U svetlu ovih događaja, budućnost političkog dijaloga u Crnoj Gori deluje optimistično. Očekuje se da će ova saradnja između vlasti i opozicije otvoriti vrata za dalji napredak i mogućnost zajedničkog rada na pitanjima od nacionalnog interesa. U tom smislu, može se reći da su potpisivanjem ovog sporazuma stvoreni temelji za jačanje pravne države i demokratije u Crnoj Gori.
Zaključno, sporazum između PES-a i opozicije predstavlja značajan korak ka jačanju institucionalnog okvira i unapređenju pravosudnog sistema u Crnoj Gori. Uloga Venecijanske komisije će biti ključna u ovom procesu, a međunarodna podrška može doprineti ostvarivanju postavljenih ciljeva.
