Tehnički direktor rumunske kompanije Nuklearelektrika, Emil Makovej, izjavio je da bi operacija potapanja četiri barže u oblasti rukavca Bala mogla da osigura dodatna dva do tri dana rada reaktora 2 nuklearne elektrane Černavoda. Ovo je posebno važno s obzirom na trenutno nizak protok Dunava.
Makovej je istakao da su vlasti već preduzele određene mere kako bi se poboljšali hidrološki uslovi, uključujući deblokiranje područja Bala i radove na kanalu. Ove intervencije doprinele su porastu vodostaja, što može pomoći u održavanju operacija reaktora. „Uzimajući u obzir mere koje su vlasti preduzele pre nego što su barže potonule, i činjenicu da smo, nakon ovih aktivnosti, dobili viši nivo, očekujemo blago povećanje nivoa koje će nam omogućiti da poslujemo nekoliko dana“, izjavio je Makovej.
Na osnovu trenutnih procena i vremenskih prognoza, očekuje se da će operacije omogućiti dodatna dva do tri dana rada reaktora. Međutim, ako se prognoze ostvare i nivo i protok na Dunavu nastave da opadaju, postavlja se pitanje zatvaranja reaktora 2. „Posle ova tri dana, ako se situacija ne poboljša, najverovatnije ćemo morati da zaustavimo i blok 2 Černavode“, upozorio je Makovej.
Reaktori u Černavodi, pod normalnim uslovima, čine oko 20 procenata proizvodnje električne energije u Rumuniji, a zatvaranje reaktora 2 značilo bi gubitak kapaciteta koji obezbeđuje oko 10 procenata nacionalne proizvodnje energije. „U ovoj situaciji, pritisak na sistem će se povećati“, dodao je on.
Makovej je napomenuo da prognoze ukazuju na to da će se protok i nivo na Dunavu smanjivati barem u narednih deset dana. Dugoročne prognoze sugerišu da bi ovaj trend mogao potrajati sve do septembra. „Pratimo prognoze i čini se da postoji blagi porast negde u mađarskom području, koji će, nadamo se, za nekoliko dana stići i do nas“, rekao je.
Jedna od ključnih tačaka o kojoj je Makovej govorio jeste i postupak ponovnog pokretanja nuklearnog reaktora. On je naglasio da se reaktor ne može odmah ponovo pokrenuti nakon poboljšanja hidroloških uslova. Prema informacijama iz Nuklearelektrike, vraćanje u rad zahteva pridržavanje određenih procedura. „Oni se ne uključuju i ne isključuju prekidačem, već prema našim internim procedurama, ponovno pokretanje prve jedinice kada se uslovi vrate u normalu može trajati od 24 do 48 sati“, objasnio je Makovej.
U ovoj situaciji, očigledno je da su reaktori Černavode u ključnom trenutku, a svaka odluka o njihovom radu može imati široke posledice na snabdevanje električnom energijom u Rumuniji. U trenutnim uslovima kada se suočavamo sa smanjenjem protoka vode, izazovi su veliki, a rešenja zahtevaju brzo i efikasno delovanje vlasti i kompanija.
U zaključku, situacija u vezi sa nuklearnom energijom u Rumuniji ostaje neizvesna, a sve zavisi od hidroloških uslova i mera koje se preduzimaju. Očekuje se da će naredni dani doneti ključne odluke koje će oblikovati budućnost proizvodnje električne energije u zemlji. Pratimo situaciju sa pažnjom, jer bi zatvaranje reaktora moglo imati dugoročne posledice na energetsku politiku Rumunije.
