Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) je danas objavila smanjenje prognoze potražnje za naftom za 2025. i 2026. godinu. Ova odluka dolazi usled procene da carine koje je uveo američki predsednik Donald Tramp imaju negativan uticaj na globalni ekonomski rast. OPEK je izneo podatke prema kojima bi potražnja za naftom trebalo da raste za 1,3 miliona barela dnevno u ovoj i narednoj godini, što predstavlja smanjenje od oko 150.000 barela dnevno u odnosu na prethodna predviđanja, kako prenosi Si-En-Bi-Si (CNBC).
U svom mesečnom izveštaju, OPEK je takođe snizio svoju prognozu globalnog ekonomskog rasta na 3,0 procenata za 2025. godinu, kao i na 3,1 procenat za 2026. godinu. Ovo predstavlja smanjenje od 0,1 procenata u odnosu na prethodna predviđanja. OPEK ističe da je „svetska ekonomija pokazala stabilan trend rasta početkom godine“, ali da je nedavna dinamika trgovine unela veću neizvesnost u kratkoročne izglede globalnog ekonomskog rasta.
U svetlu ovih promena, članice OPEK plus su se ranije saglasile da ubrzaju proizvodnju nafte počevši od maja, iako očekuju nešto manju potražnju za sirovom naftom i slabiji ekonomski rast. Ova odluka o povećanju proizvodnje dolazi usred Trampovog trgovinskog rata, koji dodatno komplicira situaciju na tržištu nafte.
Trampov rat carinama, kao i odluka OPEK plus da poveća proizvodnju, značajno su uticali na cene nafte ovog meseca. Fjučersi na sirovu naftu su pali za oko 13 procenata nakon što je američki predsednik 2. aprila najavio plan o recipročnim carinama. U ovom trenutku, američka sirova nafta, kao i nafta Brent, trgovale su se sa padom od više od jednog procenta.
OPEK-ovi izveštaji naglašavaju da se globalna potražnja za naftom suočava sa izazovima zbog promena u trgovinskoj politici i ekonomskim kretanjima. U takvom okruženju, OPEK nastoji da prilagodi svoje procene i strategije kako bi se suočio sa sve većim rizicima na tržištu. Ove promene ukazuju na kompleksnost globalnog tržišta nafte i potrebu za pažljivim praćenjem ekonomskih i političkih faktora koji mogu uticati na potražnju i cenu nafte.
Osim toga, analitičari ukazuju da je važno pratiti razvoj situacije oko carina i trgovinskih odnosa, jer to može imati dugoročne posledice na potražnju za naftom. Povećanje carina može smanjiti potrošnju i dovesti do usporavanja ekonomskog rasta, što će dodatno uticati na tržište nafte.
U svetlu svih ovih događaja, tržište nafte ostaje pod pritiskom, a investitori i analitičari pažljivo prate situaciju. OPEK-ova prilagođena prognoza može uticati na strategije proizvođača i investitora u narednim mesecima, s obzirom na to da su očekivanja o potražnji i cijenama nafte ključni faktori u donošenju poslovnih odluka.
OPEK-ova odluka da smanji prognozu potražnje predstavlja signal o potrebi za oprezom i prilagođavanjem strategija u svetlu promenljivih globalnih ekonomskih uslova. S obzirom na sve veće izazove, jasno je da će se tržište nafte suočiti s novim preprekama u budućnosti. U tom kontekstu, ključna pitanja ostaju kako će se tržište prilagoditi i koje će mere biti preduzete kako bi se osigurao stabilan rast potražnje za naftom.
