Naučnici su sproveli istraživanje prašine iz domaćinstava širom Evrope i identifikovali gotovo 200 različitih pesticida. Ova studija ukazuje na ozbiljne rizike povezane sa upotrebom hemikalija, a stručnjaci pozivaju vlasti da uzmu u obzir ove nalaze prilikom donošenja odluka o dozvolama za upotrebu pesticida i njihovoj regulaciji.
U preliminarnim rezultatima najveće studije ovog tipa, istraživači su 2021. godine analizirali prašinu iz deset evropskih zemalja i pronašli 197 različitih pesticida. Više od 40% ovih pesticida povezano je sa ozbiljnim toksičnim efektima, uključujući rizik od kancera i narušavanje hormonskog sistema. To ukazuje na potrebu za oprezom prilikom korišćenja ovih hemikalija, kao i za evaluaciju njihovog uticaja ne samo pojedinačno, već i u kombinaciji sa drugim hemikalijama.
Broj pesticida po domaćinstvu varira, krećući se od 25 do 121, pri čemu su nivoi pesticida posebno visoki u domovima poljoprivrednika. Profesor Pol Šipers sa Radboud instituta za biološke i ekološke nauke naglašava da postoje brojne epidemiološke studije koje pokazuju povezanost između bolesti i mešavina pesticida. Prema njegovim rečima, pesticidi dospevaju u domove putem obuće i kućnih ljubimaca. Ako ljudi ne skidaju cipele po ulasku u kuću, donose sa sobom razne zagađivače, uključujući pesticide. Kućni ljubimci takođe mogu unositi pesticide, a dodatni izvor su proizvodi koje kupujemo u prodavnicama, uključujući preparate protiv buva i krpelja.
Iako su koncentracije pojedinačnih pesticida u prašini relativno niske, mešavine više hemikalija mogu imati značajan uticaj na zdravlje, posebno kada se uzme u obzir da ljudi istovremeno unose pesticide putem hrane, gde su koncentracije često veće. Istraživanje takođe ukazuje na to da se dihlor-difenil-trihloretan (DDT), koji je zabranjen u pojedinim zemljama još 1972. godine, i dalje nalazi u životnoj sredini. Šipers podseća da oni koji odobravaju upotrebu pesticida moraju uzeti u obzir i njihovu postojanost u prirodi. Čak i ako bi proizvodi poput PFAS-a sada bili zabranjeni, verovatno bi ostali u životnoj sredini još dugo.
PFAS supstance, poznate kao „večite hemikalije“, koriste se u mnogim potrošačkim proizvodima i industrijskim procesima, a povezuju se sa ozbiljnim bolestima kod ljudi i životinja, uključujući kancer. Prema Šipersu, proizvodi poput DDT-a, koji su zabranjeni pre mnogo godina, ostaju prisutni u životnoj sredini zbog svoje postojanosti i akumuliraju se u lancu ishrane. Ova situacija se ponavlja sa PFAS-om, što ukazuje na to da bi regulatori trebali više pažnje posvetiti hemikalijama koje dugo opstaju u prirodi.
Istraživači su istakli da njihova studija pokazuje koje kombinacije pesticida se nalaze u životnoj sredini, i preporučuju da regulatori testiraju kako te kombinacije utiču na zdravlje ljudi. Otkriće DDT-a i njegovih ostataka u životnoj sredini decenijama nakon zabrane ukazuje na to da procene rizika za nove pesticide moraju uzeti u obzir i moguće interakcije sa starim, zabranjenim supstancama.
U svetlu ovih saznanja, važno je da vlasti preispitaju svoje pristupe regulaciji pesticida i da se fokusiraju na celokupni uticaj hemikalija na zdravlje ljudi i životne sredine. Kroz sveobuhvatno razumevanje kako različiti pesticidi deluju zajedno, može se bolje zaštititi javno zdravlje i smanjiti rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa hemikalijama koje se koriste u svakodnevnom životu.
