Nemačka ekonomija suočava se sa još jednom teškom godinom, što potvrđuje nova anketa Instituta za nemačku ekonomiju (IW) iz Kolna. Očekivanja za oporavak su i dalje neizvesna, a mnoge kompanije planiraju smanjenje broja zaposlenih, što dodatno ukazuje na trenutnu krizu.
Nakon dve godine bez ekonomskog rasta, savezna vlada Nemačke i ekonomski instituti predviđaju samo minimalan rast za tekuću godinu. Bruto domaći proizvod (BDP) stagnirao je u trećem kvartalu nakon pada u proleće, a za narednu godinu se očekuje rast od 1,3 odsto. Ovaj rast bi trebao biti potpomognut milijardama državnih investicija usmerenih ka infrastrukturi, klimatskim promenama i odbrani. Ipak, poslovna udruženja upozoravaju na potrebu za dubokim strukturnim reformama zbog visokih cena energije, poreza i rastućih socijalnih davanja.
Prema anketi Instituta IW, izgledi za 2026. godinu ostaju sumorni. Četvrtina anketiranih kompanija očekuje veću proizvodnju ili poslovnu aktivnost nego u 2025. godini, dok skoro trećina predviđa pad. U industriji, situacija je posebno teška, jer očekivanja za proizvodnju ostaju negativna i za sledeću godinu. Nemačka industrija je više pogođena trgovinskim sukobima, geopolitičkim tenzijama i slabljenjem globalne ekonomije. Dodatne probleme stvaraju rizici u snabdevanju sirovinama i materijalima, kao i smanjena konkurentnost zbog visokih troškova energije, regulacija i rada. Privatni pružaoci usluga takođe nisu optimistični u pogledu sledeće godine, dok se situacija u građevinskom sektoru, s druge strane, značajno poboljšala.
Dugoročna kriza ima ozbiljne posledice po investicije. Prema IW, 33 odsto kompanija planira da smanji svoje investicione budžete u narednoj godini, dok samo 23 odsto namerava da ih poveća. Ova stagnacija investicija u nemačkoj industriji će verovatno dodatno pogoršati situaciju, stavljajući industrijsku bazu pod još veći pritisak. Proces smanjenja zaposlenosti u industriji, koji traje već tri godine, nastaviće se i u 2026. godini, pri čemu 41 odsto industrijskih kompanija planira smanjenje broja zaposlenih, dok samo 15 odsto planira povećanje.
U okviru svojih napora da podstakne preduzeća na veća ulaganja, savezna vlada je već uvela poreske olakšice. Međutim, s obzirom na trenutne ekonomske izazove, može se postaviti pitanje koliko će ove mere biti efikasne u stvaranju povoljnijeg poslovnog okruženja.
Osim toga, visok nivo inflacije, koji je rezultat globalnih ekonomskih pritisaka, dodatno otežava situaciju. Preduzeća se suočavaju s rastućim troškovima, a mnoge od njih se bore da zadrže konkurentnost na tržištu. U ovom kontekstu, izazov za nemačku ekonomiju postaje ne samo održavanje rasta, već i zaštita radnih mesta i industrijske baze.
U svetlu ovih informacija, očigledno je da Nemačka mora preduzeti hitne korake kako bi se suočila s trenutnim izazovima. Strukturne reforme su nužne kako bi se stvorili povoljniji uslovi za poslovanje, a investicije u ključne sektore su od suštinskog značaja za budući oporavak. U suprotnom, opasnost od daljeg pogoršanja ekonomske situacije ostaje visoka, što može imati dugoročne posledice po nemačko društvo i ekonomiju.
U zaključku, trenutna situacija u nemačkoj ekonomiji zahteva pažljivo razmatranje i koordinirane akcije svih relevantnih aktera. Samo kroz zajednički rad i reforme može se očekivati oporavak i održiv rast u budućnosti. Nemačka, kao jedna od vodećih ekonomija u Evropi, mora pronaći način da prevaziđe trenutne izazove i osigura bolju budućnost za svoje građane i preduzeća.
