Bosna i Hercegovina se suočava sa ozbiljnim demografskim izazovima, gubitkom stanovništva koji se procenjuje na oko 400.000 ljudi. Ovaj trend je rezultat negativnog prirodnog priraštaja, kao i masovnog iseljavanja, posebno među mladima. Prema nedavnim podacima, više od polovine građana poreklom iz BiH danas živi u inostranstvu, što naglašava ozbiljnost situacije.
Na promociji Zbornika radova koji se bavi demografskim kretanjima u zemlji, pod nazivom „Demografske promene u BiH od 2013. do 2024. godine“, istaknuto je da politička nestabilnost, osećaj nesigurnosti i ekonomska neizvesnost dodatno podstiču trend iseljavanja. Ova studija predstavlja temeljitu analizu ključnih demografskih promena u BiH u poslednjoj deceniji, pružajući uvid u to kako su se ovi faktori međusobno isprepliću i utiču na svakodnevni život građana.
Negativni prirodni priraštaj predstavlja jedan od glavnih uzroka smanjenja broja stanovnika. U poslednjih nekoliko godina, broj rođenih u BiH nije mogao da nadoknadi broj umrlih. Prema statističkim podacima, svake godine se beleži sve veći broj smrtnih slučajeva, dok broj novorođenčadi opada. Ovaj trend se dodatno pogoršava zbog iseljavanja mladih ljudi koji često napuštaju zemlju u potrazi za boljim životnim uslovima i perspektivama.
Iseljavanje, posebno mladih, postalo je jedan od ključnih problema s kojima se BiH suočava. Mladi ljudi, često sa visokom stručnom spremom, napuštaju zemlju u potrazi za obrazovanjem i zaposlenjem u inostranstvu. Ovaj fenomen ne samo da smanjuje broj stanovnika, već i utiče na budućnost zemlje, jer se smanjuje broj aktivnih i produktivnih građana.
Politička situacija u zemlji takođe igra značajnu ulogu u demografskim promenama. Politička nestabilnost i nesigurnost često dovode do toga da građani gube poverenje u institucije i sposobnost vlasti da reše ključne probleme. Osećaj nesigurnosti, bilo u smislu ekonomske stabilnosti ili sigurnosti, utiče na odluke pojedinaca i porodica da ostanu ili napuste zemlju.
Ekonomska neizvesnost je još jedan od faktora koji podstiče iseljavanje. Mnogi ljudi se suočavaju sa teškim uslovima rada i niskim platama, što ih primorava da traže bolje prilike u inostranstvu. Ova ekonomska situacija dodatno otežava demografske prilike u zemlji, jer se smanjuje broj ljudi koji mogu doprineti ekonomiji i društvu.
U analizi demografskih kretanja, posebno se ističe potreba za strategijama koje bi mogle da pomognu u zadržavanju mladih ljudi u zemlji. Kreiranje povoljnijeg okruženja za rad i život, kao i pružanje obrazovnih i profesionalnih mogućnosti, može doprineti smanjenju trenda iseljavanja. Takođe, važno je raditi na jačanju političke stabilnosti i jačanju poverenja građana u institucije.
U zaključku, Bosna i Hercegovina se suočava s ozbiljnim demografskim izazovima koji zahtevaju hitnu pažnju. Gubitak stanovništva, negativni prirodni priraštaj i masovno iseljavanje predstavljaju probleme koji će imati dugoročne posledice po budućnost zemlje. Kako bi se obeshrabrilo iseljavanje i povećao prirodni priraštaj, potrebno je raditi na jačanju ekonomije, stvaranju sigurnijeg političkog okruženja i pružanju boljih uslova za život i rad. Bez ovih koraka, BiH će se suočiti s daljim smanjenjem broja stanovnika i sve većim izazovima u budućnosti.
