Nju Orleans, grad sa 360.000 stanovnika, suočava se sa ozbiljnim pretnjama usled porasta nivoa okeana. Stručnjaci upozoravaju da bi gradske vlasti trebale da započnu proces preseljenja stanovništva kako bi izbegle haos koji bi mogao nastati zbog klimatskih promena. Priobalna Luizijana je jedan od najnižih regiona na svetu, a Nju Orleans je posebno ranjiv zbog svoje geografske pozicije.
Grad se nalazi u basenu u obliku činije, većinom ispod nivoa mora, usred delte koja se brzo smanjuje. Okružen je močvarama koje su prirodna zaštita od oluja, ali se one brzo gube zbog urbanog razvoja, prokopavanja kanala za naftnu i gasnu industriju i izgradnje nasipe, što sprečava taloženje sedimenata. Od 30-ih godina prošlog veka, Luizijana je izgubila oko 5.000 kvadratnih kilometara močvara.
Prema analizi objavljenoj u časopisu „Nature Sustainability“, priobalna Luizijana suočava se sa porastom nivoa mora od tri do sedam metara. U slučaju da se ovaj trend nastavi, naučnici upozoravaju da bi oko 75% preostalih močvara moglo biti izgubljeno, a obala bi se mogla povući u unutrašnjost čak do 100 kilometara. Autori studije ističu da je region „prešao tačku bez povratka“ i da bi Nju Orleans mogao postati okružen Meksičkim zalivom pre kraja ovog veka.
Stručnjaci smatraju da grad treba da iskoristi ovu situaciju kao priliku da razvije strategije za preseljenje koje bi mogle poslužiti kao model za druga mesta suočena sa sličnim problemima. Porast nivoa mora predstavlja izazov za priobalne gradove širom sveta, uključujući Njujork, London, Bangkok i Šangaj. Ključna pitanja ostaju koliko brzo će se ovi problemi pojaviti i kako će se odvijati.
Istraživanja su takođe pokazala da su drevne obale Luizijane, formirane pre oko 125.000 godina, bile na visini sličnoj onoj koja se sada predviđa za budućnost, što sugeriše da bi nivo mora mogao ponovo da dostigne te visine. Ljudi su već počeli da napuštaju priobalne delove Luizijane, a od uragana Katrina 2005. godine, grad je izgubio oko 25% svog stanovništva.
Studije pokazuju da je približno 99% stanovništva Nju Orleansa u visokom riziku od poplava. Ako proces preseljenja ne bude pažljivo vođen, to bi moglo dovesti do haotičnog napuštanja grada, što bi posebno pogodilo siromašnije slojeve stanovništva. Stručnjaci smatraju da trenutno ne postoji velika volja među donosiocima odluka da se ozbiljno razmatra pitanje preseljenja.
Izuzetna osetljivost obale Meksičkog zaliva pruža uvid u ono što bi moglo zadesiti druge priobalne zajednice u budućnosti. Prema rečima stručnjaka, situacija u Nju Orleansu može poslužiti kao upozorenje za druge regije koje se suočavaju sa sličnim izazovima. Klimatske promene i porast nivoa mora predstavljaju globalni problem koji zahteva hitno delovanje i pripreme kako bi se zaštitila ljudska populacija i očuvala infrastruktura.
U zaključku, Nju Orleans je na prvoj liniji fronta u borbi protiv klimatskih promena. Stručnjaci apeluju na gradske vlasti da deluju odmah i razviju strategije za preseljenje kako bi se izbegle katastrofalne posledice koje bi mogle nastati usled porasta nivoa mora. U suprotnom, grad bi mogao postati primer onoga što se može dogoditi drugim priobalnim zajednicama širom sveta.
