Kiseli kupus u tegli je jedan od najzdravijih i najtrajnijih oblika fermentisane hrane, koji se često koristi u domaćinstvima tokom zimskih meseci. Bogat je vitaminima, mineralima i prirodnim probioticima koji doprinose jačanju imuniteta i očuvanju zdravlja creva. Ovaj stari recept se prenosi s generacije na generaciju i ponovo je postao omiljen, jer nas priprema za hladne zimske dane.
Fermentacija, proces u kojem se prirodne bakterije razgrade šećere u kupusu, ne samo da produžava rok trajanja hrane, već i povećava njenu nutritivnu vrednost. Kiseli kupus zauzima posebno mesto u tradicionalnoj zimnici, jer može biti odličan dodatak raznim jelima ili se može koristiti kao samostalan obrok.
Priprema kiselog kupusa je jednostavna, a potrebni sastojci su: jedna glavica srednje velikog belog kupusa (oko 1,5 kg), jedna i po kašika soli, nekoliko zrna bibera po ukusu, kao i prstohvat kima ili kadulje, po želji.
Prvi korak u pripremi je uklanjanje spoljašnjih listova kupusa, naročito onih koji su oštećeni. Nakon toga, glavicu kupusa treba oprati i iseckati na četvrtine. Zatim, nožem ili rendeom, naseckamo tanke trakice i prebacimo ih u veću posudu. Posolimo kupus i rukama ga blago izgnječimo dok ne pusti svoj sok.
Nakon toga, dodajemo začine, poput bibera, kima ili kadulje, prema svom ukusu. Ako želimo da kupus dobije blago zlatnu nijansu, možemo dodati nekoliko zrna kukuruza. Počinje punjenje sterilizovane tegle, pri čemu je važno postepeno sabijati kupus šakom dok se tečnost ne pojavi na površini. Sve se preliće sokom koji je ostao u posudi.
Da bi kupus bio potopljen tokom fermentacije, na vrh tegle se stavlja manja tegla napunjena vodom ili kamenčićima, koja će služiti kao teg. Tegla se pokriva čistom krpom i učvršćuje gumicom, kako bi kupus mogao da diše, ali bio zaštićen od prašine i insekata.
Tokom prvih 24 sata, nekoliko puta pritisnemo teg kako bismo oslobodili još tečnosti iz kupusa. Ako posle jednog dana kupus nije potpuno potopljen, dodajemo slanu otopinu (jedna kašičica soli na šolju vode).
Fermentacija se odvija od tri do deset dana na sobnoj temperaturi, do 23 stepena. Tokom ovog perioda se razvija karakterističan miris i ukus kiselog kupusa. Već nakon tri dana, kupus se može probati i proveriti nivo kiselosti. Kada dostigne ukus koji nam odgovara, teglu treba zatvoriti i prebaciti na hladno mesto – u podrum, ostavu ili frižider.
Ovako pripremljen kiseli kupus može trajati i do dva meseca, a vremenom postaje sve ukusniji, jer se proces spore fermentacije nastavlja. Kiseli kupus je ne samo hranljiv, već i veoma koristan za zdravlje, jer sadrži probiotike koji pomažu u održavanju zdrave crevne flore i jačanju imuniteta.
Osim nutritivnih vrednosti, kiseli kupus je i veoma svestran u pripremi jela. Može se koristiti kao dodatak raznim mesnim jelima, čorbama ili salatama. Takođe, može se pripremati i kao samostalan obrok, na primer, pržen ili kuvani sa dodatkom mesa ili krompira.
Uzimajući u obzir sve ove prednosti, kiseli kupus u tegli predstavlja pravi prirodan izvor zdravlja i zimskog imuniteta. Njegova priprema je jednostavna, a rezultat je ukusna i hranljiva namirnica koja će obogatiti svaki obrok tokom hladnih zimskih dana.
