U Skoplju je nedavno održana važna sednica Komiteta za svetsku baštinu UNESCO-a, koja je ponovo razmatrala status Ohridskog regiona. Iako je premijer Severne Makedonije, Hristijan Mickoski, izrazio zadovoljstvo zbog odluke da Ohrid ne bude stavljen na Listu ugrožene svetske baštine, mnogi građani i organizacije smatraju da je ova odluka pogrešna.
Ohrid, jedan od najstarijih naselja u Evropi, poznat je po svom bogatom kulturnom i prirodnom nasleđu. Ovaj region je upisan na UNESCO-vu Listu svetske baštine 1980. godine, ali je već više od dve decenije suočen s brojnim pretnjama. U poslednje vreme, urbanizacija, neodrživi turizam i slični projekti doveli su do značajnog ugrožavanja ovog jedinstvenog mesta.
Četrdeset organizacija iz Makedonije, Albanije i Evrope zatražilo je da Ohrid bude uvršten na Listu ugrožene svetske baštine, ističući kako je trenutna situacija alarmantna. Ove organizacije tvrde da odluka Komiteta predstavlja nepoštovanje stručnih upozorenja i da će dodatno podstaći destruktivne projekte u regionu. U saopštenju su naglasili da je Komitet za svetsku baštinu upoznat s transformacijom Ohrida više od dve decenije, ali je odbio da reaguje na vreme.
Tokom poslednjih godina, Ohrid se suočava s brojnim izazovima, uključujući prekomerni razvoj turističkih sadržaja, izgradnju hotela i apartmana koji ne odgovaraju ekološkim standardima. Ovaj trend se nastavlja uprkos upozorenjima stručnjaka i organizacija civilnog društva, koji se bore za očuvanje ovog dragulja.
U međuvremenu, Mickoski je naglasio da je odluka UNESCO-a pozitivan signal za Severnu Makedoniju, a da će vlada nastaviti da radi na očuvanju Ohrida kao kulturnog nasleđa. On veruje da će se ovakva odluka pomoći promociji regiona kao turističke destinacije.
Ipak, kritičari se ne slažu s njim. Oni smatraju da će odluka Komiteta omogućiti dalju devastaciju prirodnog i kulturnog bogatstva Ohrida. „Ovo je još jedna šansa za one koji ne poštuju Konvenciju o svetskoj baštini“, ističu predstavnici organizacija koje se protive ovoj odluci. Oni smatraju da bi Ohrid trebao biti pod strožim nadzorom i da bi trebalo hitno delovati kako bi se sačuvala njegova jedinstvena priroda i kulturno nasleđe.
Pitanje Ohrida nije samo lokalni problem, već ima i šire regionalne implikacije. Ohridsko jezero, koje je jedno od najstarijih i najdubljih jezera u Evropi, dom je mnogim endemskim vrstama, a njegov ekosistem je pod velikim pritiskom. Ukoliko se nastavi s neodrživim razvojem, može doći do irreverzibilnih promena u ovom jedinstvenom ekosistemu.
Osim toga, postoji i zabrinutost da bi neodgovorni projekti mogli uticati na turizam u regionu. Ohrid je poznat kao popularna turistička destinacija, ali ako se nastavi s trendom izgradnje i urbanizacije, to bi moglo odvratiti posetioce i smanjiti privlačnost ovog mesta.
Zbog svega ovoga, organizacije koje se bore za očuvanje Ohrida pozivaju vladu da preispita svoje planove i da se fokusira na održiv razvoj koji će očuvati prirodne i kulturne vrednosti. Oni veruju da je važno uključiti lokalnu zajednicu u odlučivanje o budućim projektima i da bi se morali poštovati standardi zaštite životne sredine.
U zaključku, odluka UNESCO-a da ne stavi Ohrid na Listu ugrožene svetske baštine izaziva podeljene reakcije. Dok neki smatraju da je to pozitivna vest, drugi upozoravaju na potencijalne posledice koje bi mogle imati katastrofalne efekte na ovaj dragulj svetske baštine. Potrebno je hitno delovanje kako bi se zaštitile vrednosti koje Ohrid predstavlja.
