U Srbiji se u periodu od januara do avgusta 2025. godine zabeležen je alarmantan broj od 24.736 više umrlih nego rođenih, što ukazuje na nastavak negativnog prirodnog priraštaja. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ova situacija predstavlja ozbiljan problem za društvo, a posledice su vidljive kroz smanjenje broja živorođenih i povećanje broja preminulih.
U poređenju sa istim periodom prošle godine, broj živorođenih smanjen je za 1.544, što predstavlja pad od 3,9%, dok je broj preminulih manji za 3.077, s padom od 4,7%. Ovako negativni trendovi u natalitetu postavljaju Srbiju u tešku poziciju, jer ukazuju na opasne demografske promene koje se dešavaju.
Natalitet u Srbiji je na izuzetno niskom nivou, a trend opadanja se nastavlja. U 2024. godini rođena su 60.845 beba, a ukupna stopa fertiliteta iznosi 1,63. Ovi podaci jasno pokazuju da je Srbija daleko od potrebnog nivoa za reprodukciju, koji iznosi 2,1. Iako je Srbija u nešto boljem stanju od nekih zemalja u regionu, kao što su Albanija, to nije dovoljno da se spreči dalji pad stanovništva.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na nisku stopu rađanja jeste starija prosečna starost žena prilikom rađanja prvog deteta, koja trenutno iznosi oko 29 godina, a u urbanim sredinama i do 31,3 godine. Ovakve odluke često su posledica produženog školovanja, nesigurnosti na tržištu rada i nerešenih stambenih pitanja. S obzirom na to, šanse za rađanje drugog ili trećeg deteta se značajno smanjuju, što dodatno pogoršava demografsku situaciju.
U Srbiji se nastavlja trend negativnog prirodnog priraštaja, koji je karakterističan za gotovo celu zemlju. Regionalne razlike su značajne, pa Beogradski region beleži najmanje negativnu stopu, dok region Južne i Istočne Srbije ima najgoru vrednost, što ukazuje na velike disparitete u ekonomskim i životnim uslovima. U celoj zemlji, samo nekoliko opština, kao što su Tutin, Novi Pazar i Sjenica, beleži pozitivan prirodni priraštaj, dok većina ostalih opština beleži pad stanovništva.
Ove brojke potvrđuju da se dugogodišnji trend negativnog priraštaja nastavlja, a posledice postaju sve izraženije. Prema podacima, prosečna starost majke pri rođenju prvog deteta je oko 29 godina, a u gradovima dostiže 31,3 godine. Izbor da se rađa kasnije često je povezan sa ekonomskim faktorima, kao što su produženo školovanje, nestalno zaposlenje i nerešena stambena pitanja, što direktno utiče na nisku stopu fertiliteta.
Iako Srbija sa stopom fertiliteta od 1,63 ima nešto bolju poziciju u poređenju sa nekim zemljama u regionu, kao što su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, ona je i dalje daleko od potrebnog nivoa za prosto reprodukciju. Ove demografske promene postavljaju pitanje o budućnosti Srbije, a neophodne su hitne mere kako bi se poboljšali uslovi za rađanje i podržali mladi roditelji.
U svetlu ovih podataka, pitanje demografske politike postaje prioritet, kako bi se stvorili bolji uslovi za rađanje i podstaklo mlade ljude da osnuju porodice. Samo kroz sveobuhvatan pristup i primenu adekvatnih mera može se nadati poboljšanju trenutne situacije i obezbeđivanju bolje budućnosti za generacije koje dolaze.
