Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, zapretio je tužbom britanskom javnom servisu BBC-u u iznosu od milijardu dolara, optužujući ga da je pokušao da utiče na rezultate predsedničkih izbora montiranjem njegovog govora. Ova informacija je objavljena od strane Trampovog pravnog tima putem američke televizije NBC. Incident se odnosi na dokumentarni film koji je emitovan prošle godine, u kojem su spojena dva dela Trampovog govora koja su bila udaljena više od 50 minuta, što je stvorilo utisak da se radi o jedinstvenoj, neprekidnoj izjavi.
Nakon ovih događaja, BBC se izvinio zbog greške u montaži, objašnjavajući da nije postojala namera da se gledaoci obmanu. U saopštenju se navodi da su pokušali da u sažetom formatu prenesu ključne poruke Trampovog govora, koji je trajao više od jednog sata. BBC je naglasio da nije uklonio reč „mirno“ iz Trampovog govora, kao što su neki tvrdili.
Generalni direktor BBC-ja, Tim Dejvi, i izvršna direktorka vesti, Debora Ternes, podneli su ostavke nakon kritika na račun dokumentarnog programa „Panorama“, koji je doveo do zablude među gledaocima montiranjem Trampovog govora. Tramp je na svojoj društvenoj mreži Truth Social pozdravio te ostavke, ističući da su „vrlo nepošteni ljudi pokušali da utiču na predsedničke izbore“.
Samir Šah, predsednik BBC-a, nazvao je ovaj trenutak „tužnim danom za korporaciju“. On je zahvalio Dejviju i Ternes na njihovom dugogodišnjem radu, naglašavajući da razume pritisak koji je doveo do njihovih odluka. Ove ostavke došle su nakon što je list Telegraf objavio detalje internog memoranduma, u kojem se tvrdi da je emisija „Trump: A second chance?“ montiranjem Trampovog govora stvorila utisak da je on direktno pozvao svoje pristalice na napad na Kapitol u januaru 2021. godine.
Bivši savetnik BBC-jevog odbora za uredničke standarde, Majkl Preskot, koji je autor dokumenta, naveo je da je emisija „potpuno obmanula gledaoce“. On je upozorio da je program, koji je producirao nezavisni studio „October Films Ltd“, spojio rečenice iz različitih delova Trampovog govora, čime je predsedniku pripisano nešto što nikada nije izgovorio. Dokument je naveo da je „Panorama“ prikazala Trampa kako govori svojim pristalicama da će „poći s njima da se bore do kraja“, dok je u originalnom govoru rekao da će „poći s njima kako bi mirno i patriotski izrazili svoje mišljenje“.
Debora Ternes je u svom saopštenju navela da je „donela tešku odluku da više ne može da predvodi redakciju“. Ona je priznala da su greške napravljene, ali je dodala da tvrdnje o institucionalnoj pristrasnosti BBC-a nisu tačne. Britanska ministarka kulture, Liza Nandi, ocenila je slučaj kao „vrlo ozbiljan“, dok su konzervativni poslanici zatražili hitnu istragu o okolnostima pod kojima je sporni program emitovan.
Ova situacija dodatno naglašava tenzije između medija i političkih figura, posebno u kontekstu izbora i uticaja koji mediji mogu imati na javno mnjenje. Trampova optužba protiv BBC-a i njegovo insistiranje na tužbi od milijardu dolara ukazuju na ozbiljnost s kojom on shvata medijsko izveštavanje o njemu i njegovim rečima.
Naravno, u svetu medija, montaža i kontekstualizacija govora su uvek delikatne teme. U ovom slučaju, BBC se suočava s posledicama svojih odluka, koje su, kako se čini, imale nepredviđene posledice po njegovu reputaciju i kredibilitet. Takođe, situacija se može posmatrati kao podsticaj za dalju diskusiju o etici u novinarstvu i o tome kako se informacije predstavljaju javnosti, posebno u vreme političkih kriza i izbora.
Ovaj incident takođe može imati dugoročne posledice po način na koji se mediji suočavaju s kritikama i kako upravljaju svojim sadržajem u budućnosti. U vremenu kada je poverenje u medije već na niskom nivou, ovakvi događaji dodatno otežavaju situaciju i postavljaju pitanja o odgovornosti i transparentnosti.
