Tradicionalno takmičenje za najlepšu narodnu nošnju i najboljeg zdravičara održano je tokom 65. Sabora trubača u Guči, manifestaciji koja svake godine okuplja umetnike i ljubitelje narodnog stvaralaštva iz Srbije i regiona. Ove godine, takmičenje je obeleženo posebnim događajem – pobedničkom zdravicom sa prethodnog sabora, što je postalo nova tradicija manifestacije, kako je istakla etnolog Narodnog muzeja u Čačku, Snežana Ašanin.
Zdravice, koje su odavno prepoznate kao važan deo srpske kulturne baštine, upisane su na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije. Ove pesničke forme predstavljaju blagoslove i dobre želje, a učesnici se takmiče u izgovaranju najboljih zdravica. Na takmičenju se vrednuju ne samo sadržaj i lepota stihova, već i dikcija, ritam i poštovanje tradicionalne forme. Učesnici, koji dolaze iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, nastupaju u narodnim nošnjama specifičnim za područje iz kojeg dolaze.
Ašanin je naglasila da se posebna pažnja posvećuje mladim učesnicima, koji imaju svoju kategoriju. Ove godine, pobedio je Jovan Novaković sa svojom autorskom zdravicom. Ovaj aspekt takmičenja podstiče kreativnost i uključivanje mladih u očuvanje tradicije, što je od suštinske važnosti za budućnost narodnog stvaralaštva.
Osim izbora najboljeg zdravičara, na Saboru se održava i takmičenje za najlepšu narodnu nošnju. Ove godine, više od 30 učesnika iz različitih krajeva Srbije pokazalo je svoje kostime, čime su doprineli bogatstvu i raznovrsnosti narodnog stvaralaštva. Žiri nije imao lak zadatak, s obzirom na kvalitet i raznolikost nošnji, a posebno je pohvaljena saradnja sa Kulturno-umetničkim društvom „Dragačevski Abrašević” iz Guče, koje je predstavljalo više od 20 narodnih nošnji.
Zdravice i narodne nošnje su ne samo deo folklornog blaga, već i simboli identiteta i zajedništva. U okviru Sabora, zdravičari i učesnici u izboru narodnih nošnji doprinose očuvanju tradicije i promovišu bogatstvo srpske kulture. Ovo takmičenje je više od obične manifestacije; ono je proslava zajedništva, kulturnog nasleđa i ljubavi prema tradiciji.
Kroz zdravice, učesnici izražavaju svoje želje za zdravljem, srećom i blagostanjem. Ovaj oblik izražavanja duboko je ukorenjen u srpskoj kulturi, a kroz takmičenja kao što je Sabor trubača, zdravičari imaju priliku da javno nastupe i prenesu svoje poruke. Ašanin je naglasila da je zdravičarska tradicija ne samo umetnička, već i duhovna, jer se njome prenose vrednosti i želje generacijama unazad.
Sabor trubača u Guči, koji traje više decenija, postao je simbol srpskog narodnog stvaralaštva i okuplja sve one koji čuvaju i promovišu bogatu tradiciju. To je mesto susreta, razmene iskustava i očuvanja kulturne baštine. U tom kontekstu, izuzetno je važno da se ovakve manifestacije nastave i da se mladi podstiču da se uključe, kako bi se tradicija prenosila sa generacije na generaciju.
U zaključku, 65. Sabor trubača u Guči još jednom je potvrdio značaj zdravica i narodnih nošnji kao ključnih elemenata srpske tradicije. Ova manifestacija ne samo da slavi kulturno nasleđe, već i jača identitet zajednice, okupljajući ljude iz različitih delova Srbije i regiona. Na taj način, Sabor trubača ostaje važan stub očuvanja i promocije srpske kulture, pružajući platformu za umetnike, mlade talente i sve one koji žele da doprinesu očuvanju bogate tradicije.
