Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta je izrazio svoje nezadovoljstvo zbog usvajanja zakona koji predviđa izgradnju skladišta nuklearnog i radioaktivnog otpada na lokaciji „Čerkezovac“ u srpskoj opštini Dvor. On je ovaj potez ocenio kao skandalozan i anticivilizacijski.
Prema Linti, Hrvatski sabor je usvojio ovaj zakon u decembru, a skladište će biti smešteno na Trgovskoj Gori, koja se nalazi u srpskoj sredini u Hrvatskoj, blizu granice sa Republikom Srpskom. Ovakva odluka izaziva zabrinutost među lokalnim stanovnicima, posebno među Srbima koji su se vraćali u ovaj region.
Linta je naglasio da bi na toj lokaciji Hrvatska odlagala čak 50% nuklearnog otpada iz Nuklearne elektrane „Krško“, kao i sav radioaktivni otpad iz medicinske i industrijske upotrebe. Ova situacija stvara ozbiljnu pretnju za životnu sredinu i zdravlje povratnika koji žive u Baniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji.
Ekološki aspekti ovog zakona nisu zanemarljivi. Stručnjaci upozoravaju da bi odlaganje nuklearnog i radioaktivnog otpada na tako blizu naselje moglo imati dugoročne posledice po zdravlje ljudi i prirodu. U tom kontekstu, Linta je pozvao na hitnu reakciju i angažovanje nadležnih institucija kako bi se sprečilo donošenje ovakvih odluka koje su protivne interesima lokalnog stanovništva.
Ovo nije prvi put da se u Hrvatskoj donose zakoni koji izazivaju kontroverze među srpskim stanovnicima. Tokom proteklih godina, bilo je više slučajeva kada su se odluke vlasti u Zagrebu doživljavale kao nepravedne prema srpskoj zajednici. U ovom slučaju, Linta je istakao da je važno da se čuje glas lokalnog stanovništva i da se prepoznaju njihovi interesi i potrebe.
Osim ekoloških, postoje i politički i socijalni aspekti ove situacije. Uloga Srba u Hrvatskoj je često bila predmet rasprava, a ovakve odluke dodatno otežavaju već i onako kompleksne odnose između Srba i Hrvata. Mnogi Srbi se osećaju zapostavljeno i marginalizovano, a ovakve odluke dodatno pogoršavaju njihov položaj.
Linta je pozvao sve relevantne aktere, uključujući međunarodnu zajednicu, da prate situaciju i pomognu u zaštiti prava srpskog stanovništva. Važno je da se osigura da se odluke donose na osnovu zajedničkog konsenzusa i da se u obzir uzmu svi aspekti, uključujući i ekološke, socijalne i političke.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se pitanje skladišta nuklearnog otpada u „Čerkezovcu“ i dalje razvijati i da će biti potrebno mnogo truda kako bi se postiglo rešenje koje će zadovoljiti sve strane. Očekuje se da će naredni meseci doneti dalja razjašnjenja i moguće promene u vezi sa ovim zakonodavnim potezom.
Kako se situacija bude razvijala, važno je da se nastavi dijalog između svih aktera, kako bi se izbegle tenzije i pronašla dugoročna rešenja koja će biti u interesu svih građana, a ne samo pojedinih grupa. Samo kroz zajednički rad i razumevanje može se izbeći potencijalna ekološka katastrofa i obezbediti bolja budućnost za sve koji žive u ovom regionu.
U zaključku, situacija oko skladišta nuklearnog otpada na Trgovskoj Gori predstavlja ozbiljan izazov za Srbiju i srpsku zajednicu u Hrvatskoj. Potrebna je zajednička akcija i angažovanje svih relevantnih strana kako bi se zaštitili ekološki interesi i prava lokalnog stanovništva.
