Evropski berzanski indeksi danas beleže pad, dok zlato ponovo dostiglo cenu od više od 4.000 dolara po unci. Ova situacija stvara dodatnu napetost na tržištima, koja sa nestrpljenjem iščekuju odluku Banke Engleske o kamatnim stopama, koja će biti objavljena u 13 časova. Analitičari ističu da bi odluka o kamatnim stopama mogla značajno uticati na kretanje tržišta, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih kretanja.
Pored zlata, pažnja investitora usmerena je i na kvartalne izveštaje velikih evropskih kompanija i banaka, uključujući Astra Zeneku, Rajnmetal, DHL i Komercbanku. Ovi izveštaji će dati uvid u finansijsko stanje ovih firmi i uticati na kretanje njihovih akcija na berzi, kao i na šire tržišne trendove.
Na Frankfurtskoj berzi, indeks DAX je u 9.30 sati zabeležio pad od 0,32%, dostigavši 23.961,32 poena. Francuski indeks CAC 40 pao je za 0,71% na 8.016,80 poena, dok je britanski FTSE 100 oslabio za 0,16%, iznoseći 9.759,05 poena. U Moskvi, MOEX je takođe zabeležio blagi pad od 0,15%, na 2.542,06 poena.
S druge strane, na američkom tržištu, indeksi beleže rast pre otvaranja berzi. Dow Jones je porastao za 0,48% na 47.311,00 poena, S&P 500 je ojačao za 0,37% na 6.796,55 poena, dok je Nasdaq porastao za 0,65% i dostigao 23.499,80 poena. Ove informacije sugerišu da se američka ekonomija kreće u pozitivnom smeru, što može imati pozitivan uticaj na globalna tržišta.
U vezi sa energentima, evropski fjučersi gasa za decembarsku isporuku na berzi TTF jutros su se trgovali po ceni od 31,3 evra za megavat-sat. Ova cena može biti od značaja za kompanije koje se oslanjaju na energente, kao i za potrošače koji su zabrinuti zbog rasta troškova energije.
Prema najnovijim podacima sa svetskih berzi, cena sirove nafte pala je na 59,531 dolar, dok je nafta Brent zabeležila vrednost od 63,497 dolara po barelu. Ova kretanja na tržištu nafte su takođe od značaja, s obzirom na njihov uticaj na globalnu ekonomiju i inflaciju.
Cena zlata, koja je porasla na 4.008,67 dolara za uncu, ukazuje na to da investitori traže sigurnost u ovim nestabilnim vremenima. Zlato tradicionalno služi kao „sigurna luka“ u vreme ekonomske nesigurnosti, a porast cene može biti signal straha među investitorima.
S druge strane, cena pšenice pala je na 5,5040 dolara po bušelu. Ova informacija može imati značajan uticaj na poljoprivrednike i tržište hrane, s obzirom na to da su cene hrane ključni faktor u ekonomiji.
Na valutnom tržištu Forex, evro se trenutno razmenjuje po kursu od 1,15119 dolara, što predstavlja rast od 0,17% u odnosu na početak trgovanja. Ova kretanja na valutnom tržištu mogu imati značajan uticaj na međunarodnu trgovinu i investicije.
Sve u svemu, trenutna situacija na evropskim berzama, kao i na svetskim tržištima, ukazuje na to da investitori ostaju oprezni i pažljivo prate ekonomske izveštaje i odluke centralnih banaka. Sa rastom cene zlata i padom berzanskih indeksa, tržišta se suočavaju sa izazovima koji će oblikovati njihove naredne poteze. Očekivanja oko odluke Banke Engleske o kamatnim stopama dodatno pojačavaju ovu napetost, dok analitičari pokušavaju da predviđaju buduće kretanje tržišta.
