Srbija se prvi put nakon skoro 15 godina odlučila da ne prisustvuje samitu Zapadni Balkan – Evropska unija, koji se održava u Briselu. Ova odluka je rezultat višegodišnjeg čekanja na otvaranje klastera 3, koji traje već četiri godine. Iako je Srbija ispunila sve tehničke i dodatne uslove, EU nije otvorila ovaj klaster iz političkih razloga. O ovoj situaciji su za Euronews Srbija razgovarali Stefan Jovanović, potpredsednik Centra za međunarodnu saradnju, i Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica. Jovanović je naglasio da je razlog za ovo stanje isključivo političke prirode, dok Odalović smatra da postoje dvostruki aršini u pristupu EU prema Srbiji.
Jovanović je istakao da je Srbija oduvek bila na putu ka Evropskoj uniji, dodajući da nijedna vlada od 2000. godine nije bila protiv ulaska u EU. „Međutim, postavlja se pitanje da li je EU spremna da prihvati bilo koju zemlju sa Zapadnog Balkana“, rekao je Jovanović. On je naveo da od ulaska Hrvatske u EU nijedna nova država iz ovog regiona nije postala članica, što ukazuje na stagnaciju.
U nastavku, ukazao je na to da čak i ako bi Crna Gora zatvorila sva poglavlja, ne bi mogla da uđe u EU pre 2028. godine. „Napredak Albanije i Crne Gore je tehnički, ali politička situacija u Evropi je trenutno tako komplikovana da nisam siguran da bi sve članice EU ratifikovale sporazum o pristupanju“, dodao je Jovanović.
Prema njegovim rečima, EU pokušava da stvori utisak o napretku ka proširenju kako bi se prikrila stvarna situacija. „Oni se prema proširenju odnose vrlo nekredibilno. U svetlu rata u Ukrajini, EU očekuje da se Zapadni Balkan kreće ka članstvu“, objašnjava Jovanović. Takođe je naglasio da se otvaranje klastera 3 koristi kao sredstvo za disciplinu vlasti u Srbiji.
Odalović je istakao da je jedan od ključnih razloga zašto Srbija nije dobila otvoren klaster 3 taj što nije uvela sankcije Rusiji. On je rekao da bi članstvo Srbije bilo važno za EU, ali je naglasio da se EU često ponaša kao da ne vidi suštinu problema koji se tiče Kosova. „U zaključcima se iznose političke tvrdnje, kao što je pitanje Kosova, a to je nešto što direktno utiče na naš put ka EU“, rekao je Odalović.
On smatra da EU skriva suštinu svojih zahteva i da je priznavanje Kosova ključno za članstvo Srbije. „Evropska unija je od samog početka pokušavala da uslovljava Srbiju kroz priznavanje Kosova“, objasnio je Odalović. Takođe je naglasio da je Srbija ispunila većinu svojih obaveza iz briselskih sporazuma, dok Priština nije ispunila ni deo svojih obaveza.
Odalović takođe ukazuje na dvostruke aršine EU, gde se Srbiji prebacuju različite stvari, dok druge zemlje prolaze bez sankcija. „U ovom trenutku, četiri zemlje su prioritet za prijem, a to su Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina“, rekao je Odalović. On je istakao da se Srbiji nameću strogi uslovi, dok se istovremeno zatvaraju oči pred problemima drugih zemalja.
Na kraju, Odalović je kritikovao EU zbog njenog stava prema Kosovu. „Evropa je priznala i podržala situaciju na Kosovu, a sada, kada se neka prava vraćaju, oni nagrađuju Prištinu, dok Srbiju kažnjavaju neotvaranjem klastera“, zaključio je Odalović. Ova situacija ukazuje na kompleksan odnos između Srbije i EU, gde se politički pritisci i uslovi često prepliću sa stvarnim potrebama i očekivanjima građana Srbije.
S obzirom na sve ove komponente, jasno je da se pred Srbijom nalazi izazovan put ka članstvu u EU, koji će zahtevati mnogo više od tehničkih uslova; potrebna je i promjena u političkom pristupu, kako unutar same zemlje, tako i u odnosu sa Evropskom unijom.
