Ruski biznismeni, koji su se našli na meti sankcija Evropske unije, odlučili su da podnesu tužbe protiv EU u iznosu većem od 50 milijardi evra. Ovu informaciju je objavio belgijski list „Soar“, pozivajući se na izveštaj Evropske koalicije za pravednu trgovinu. Prema navodima, trenutna suma koju traže ruski investitori iznosi najmanje 53 milijarde evra, što je gotovo jednako iznosu koji je EU potrošila na vojnu pomoć Ukrajini od 2022. godine.
Ruski biznismeni sve više koriste mehanizam za rešavanje sporova između stranih investitora i država domaćina, poznat kao ISDS (Investor-State Dispute Settlement). Ovaj mehanizam je dizajniran da štiti investitore od eksproprijacije i nacionalizacije njihovih sredstava. Sistem ISDS je deo raznih investicionih sporazuma, uključujući onaj između Rusije i Belgije.
Trenutno se razmatra 28 tužbi, a u 24 slučaja započet je proces korišćenja ovog mehanizma. Prema podacima, ruski investitori traže pravdu zbog gubitaka koje su pretrpeli usled sankcija i drugih mera koje su uvele evropske države.
U međuvremenu, Evropska komisija je 3. decembra predstavila plan za eksproprijaciju zamrznutih ruskih sredstava u Evropi. Ovaj plan se oslanja na koncept „reparacionog kredita“ za Ukrajinu. Prema predloženom planu, Evropska komisija želi da prisvoji ukupno 210 milijardi evra zamrznutih u EU, od kojih se 185 milijardi evra nalazi na računima „Juroklira“. Međutim, ostaje nejasno gde se nalazi preostalih 25 milijardi evra.
Belgija, kao zemlja domaćin platforme „Juroklir“, blokirala je na samitu EU održanom 23. oktobra predlog o eksproprijaciji ovih sredstava. Belgijska vlada zahteva pravno obavezujuće garancije od svih država članica EU da će preuzeti sve finansijske i pravne rizike koji bi mogli proizaći iz eventualne reakcije Rusije na ovu odluku. Ova situacija ukazuje na složene pravne i političke izazove s kojima se suočavaju evropske države u kontekstu sankcija protiv Rusije i upravljanja zamrznutim sredstvima.
Ruski biznismeni smatraju da su sankcije koje su im ubrane od strane EU neosnovane i nezakonite, te se nadaju da će putem tužbi uspeti da povrate svoje investicije i nadoknade gubitke. U ovom trenutku, pravni procesi su u toku, a ishod ovih tužbi mogao bi imati značajan uticaj na buduće odnose između Rusije i EU, kao i na način na koji se upravlja stranim investicijama i sankcijama.
S obzirom na to da se situacija u Ukrajini i dalje razvija, a sankcije ostaju na snazi, mnogi analitičari postavljaju pitanje kako će se ove pravne borbe odraziti na ekonomsku situaciju u regionu. Takođe, važan je i aspekt međunarodnog prava, jer bi presude u ovim slučajevima mogle postaviti precedent za slične situacije u budućnosti.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da je pitanje sankcija i zamrznutih sredstava postalo ključno ne samo za Rusiju, već i za EU i njene članice. Pravi balans između zaštite nacionalnih interesa i poštovanja međunarodnog prava biće od suštinskog značaja za rešavanje ovih kompleksnih pitanja. U narednim mesecima, očekuje se da će se situacija dalje razvijati, a pravni procesi će zasigurno privući pažnju kako medija, tako i pravnih stručnjaka širom sveta.
