Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu nije prihvatio izveštaje Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac o radu tužilaštava u Srbiji od 2020. do 2024. godine. Na sednici, koja je održana bez prisustva Dolovac, odlučeno je da se izveštaji odbiju, a za ovu odluku glasalo je svih 11 prisutnih članova.
Predsednik odbora Uglješa Mrdić istakao je da izveštaj ne ispunjava svrhu izveštavanja i međunarodne standarde na koje se Srbija obavezala, posebno nakon ustavnih promena. Prema njegovim rečima, izveštaj se fokusira na formu, a ne na suštinu i analitičnost, što se ogleda u nedostatku kvalitativnih pokazatelja, posebno u složenim predmetima poput korupcije i organizovanog kriminala.
Mrdić je naveo da izveštaj ne sadrži podatke o razlozima za obustavu postupaka, analize ukinutih optužnica, neuspelih optuženja, troškova koje je Srbija morala da plati zbog neuspeha u postupcima, kao i drugih važnih informacija. On je skrenuo pažnju na to da zbog lošeg rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal država mora da plati odštetu od 152 miliona evra pojedincima protiv kojih su vođeni postupci, a koji su na kraju oslobođeni.
Mrdić je naveo konkretne slučajeve u kojima je Srbija isplatila velike iznose odštete, poput 43 miliona evra u slučaju „stečajne mafije“ i 38 miliona evra u predmetu „đubretarska mafija“. On je ukazao na to da ovakvi problemi utiču na ocenu kvaliteta i profesionalnosti rada tužilaštava, a posebno na troškove koje država snosi zbog neuspeha u pravnim postupcima.
U izveštaju takođe nedostaje analiza predmeta u prioritetnim oblastima kao što su korupcija, organizovani kriminal, privredni kriminal, digitalni i sajber kriminal, nasilje u porodici i maloletnički kriminal. Mrdić je naglasio da je ovo ozbiljan nedostatak jer navedene oblasti predstavljaju prioritete Srbije i imaju značaj za integracije u Evropsku uniju.
Mrdić je izrazio zabrinutost zbog toga što izveštaj ne prikazuje višegodišnje trendove, što otežava procenu napretka nakon reformi iz 2022. godine. Takođe, nedostatak informacija o pritužbama građana i postupanju po njima može dodatno narušiti poverenje u institucije.
Tužilac iz Vrhovnog javnog tužilaštva Zorica Stojšić napomenula je da Dolovac nije mogla da prisustvuje sednici zbog ranije zakazanih obaveza. Njen kolega, Miljko Radisavljević, istakao je da su iz izveštaja vidljivi neki pozitivni trendovi, kao što je povećanje broja izrečenih kazni zatvora.
Poslanik Života Starčević je izjavio da bi glasao za razrešenje Dolovac zbog niza propusta u njenom radu, naglašavajući neujednačenu praksu tužilaca. Drugi član odbora, Dragan Nikolić, kritikovao je odsustvo Dolovac kao nepoštovanje prema zakonodavnoj vlasti i naglasio da građani Srbije zaslužuju bolju odgovornost od strane tužilaštva.
Izveštaji se odnose na rad Javnog, odnosno Republičkog javnog tužilaštva za 2020, 2021, 2022, 2023. i 2024. godinu. Dolovac je prvi put izabrana za Republičkog javnog tužioca 2010. godine, a njen rad je od tada često bio pod kritikom, posebno u svetlu tekućih reformi i očekivanja iz EU.
Sve navedeno ukazuje na ozbiljne nedostatke u radu tužilaštava i potrebu za reformama koje bi omogućile veću transparentnost, efikasnost i odgovornost. Bez adekvatnog izveštavanja i analize, teško je proceniti napredak i identifikovati ključne probleme koji i dalje postoje u pravosudnom sistemu Srbije.
