Raketa kompanije SpejsEks, koja nekontrolisano lebdi svemirom, nalazi se na putanji sudara sa Mesecom. Ovaj događaj se očekuje u sredu, kada će gornji stepen rakete udariti u Mesec brzinom od 8.700 kilometara na sat, što je čak sedam puta brže od brzine zvuka. Udara će se dogoditi u blizini kratera Ajnštajn, na osvetljenoj zapadnoj ivici Meseca. Stručnjaci predviđaju da će ovaj sudar izazvati stvaranje kratera i podići oblak prašine i krhotina, što naučnici jedva čekaju da vide.
S obzirom na to da će se događaj odigrati u ranim jutarnjim satima, najbolji pogled imaće stanovnici istočnih delova Sjedinjenih Američkih Država i Kanade, kao i većeg dela Južne Amerike. Iako naučnici nisu previše zabrinuti zbog ovog konkretno komada svemirskog otpada, ovaj događaj ukazuje na rastuću opasnost zbog sve većeg broja objekata u orbiti. SpejsEks nikada nije imala nameru da njena raketa udari u Mesec, ali stručnjaci napominju da je sudar mogao biti izbegnut da je gornji stepen rakete bio malo bolje usmeren.
Ovo će biti druga raketa za koju se zna da je slučajno udarila u Mesec. Prethodna situacija se desila 2022. godine, kada je deo kineske rakete napravio dva kratera na tamnoj strani Meseca. Predstojeći sudar će se dogoditi na strani Meseca okrenutoj ka Zemlji, a oslobođena energija biće ekvivalentna eksploziji tri tone TNT-a. Iako se očekuje da će bljesak pri udaru trajati kraće od jedne sekunde, verovatno neće biti dovoljno jak da bi mogao da se vidi sa Zemlje.
Međutim, mlaz izbačenog materijala mogao bi da se proteže kilometrima u svemir i ostane vidljiv teleskopima desetinama minuta. Gravitacija na Mesecu je slaba i nema vetra koji bi oduvao prašinu, što znači da će materijal ostati u orbiti duže nego na Zemlji. Zbog toga je ovaj događaj zanimljiv za astronome, koji žele da utvrde koliku opasnost predstavljaju udari ostataka za buduće astronaute.
Predviđa se da će udarni krater imati prečnik skoro 27 metara i dubinu od pet metara. Iako će biti premalen da bi se video sa Zemlje, biće uočljiv za svemirske letelice. Sonda američke svemirske agencije NASA, „Lunar Reconnaissance Orbiter“, i južnokorejska lunarna sonda „Danuri“ snimiće mesto sudara pre i nakon događaja. „Danuri“ će se približiti raketi na udaljenosti od samo nekoliko kilometara, dva minuta pre sudara.
Odbačeni deo rakete je dugačak oko 12 metara i težak oko 4.500 kilograma, a preneo je dve privatne lunarne letelice za sletanje. Naučnici ističu da meteoriti i drugi prirodni objekti pružaju malo ili nimalo upozorenja pre udara u Mesec, pa je praćenje udara objekata koje je napravio čovek ključno za razumevanje potencijalnih opasnosti.
Kako Mesec postaje nova popularna destinacija za putovanja, naučnici naglašavaju važnost unapređenja praćenja ostataka i kontrole saobraćaja pre nego što tamo stignu čitave grupe robota i astronauta. SAD i Kina se takmiče u tome ko će prvi spustiti astronaute na Mesec u narednih nekoliko godina, dok kompanije SpejsEks Ilona Maska i Blu Oridžin Džefa Bezosa razvijaju letelice koje će prevoziti astronaute misije Artemis IV.
Ova situacija ukazuje na potrebu za sveobuhvatnijim pristupom upravljanju svemirskim otpadom i praćenju ostataka, posebno s obzirom na povećanu aktivnost u svemiru i planove za buduće misije ka Mesecu i dalje. Učenje iz ovakvih događaja može doprineti razvoju sigurnijih i efikasnijih strategija za upravljanje rizicima u svemiru, što će biti ključno za buduće istraživanje i kolonizaciju drugih svemirskih tela.
