Više državno tužilaštvo u Podgorici donelo je odluku da odbaci krivičnu prijavu koja je podneta protiv mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, Ognjena Femića i još jednog neidentifikovanog lica. Prijavu su podneli predstavnici nekoliko nevladinih organizacija, koji su ih optužili za izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje.
Prijava je podneta 20. maja 2023. godine, a među potpisnicima su se našle poznate ličnosti iz civilnog sektora, uključujući direktorku Akcije za ljudska prava Teu Gorjanc Prelević, Maju Raičević iz Centra za ženska prava, Daliborku Uljarević iz Centra za građansko obrazovanje i Nevenku Vuksanović iz Centra za demokratiju i ljudska prava. Takođe, pridružili su se i Filip Kuzman, izvršni direktor Antifašista Cetinja, Milica Kovačević iz Centra za demokratsku tranziciju, kao i Miloš Vuksanović, predsednik Udruženja profesora istorije.
Tužilaštvo je, kako se navodi, ocenjivalo da u radnjama prijavljenih lica nema elemenata krivičnog dela koje bi moglo biti osnov za krivično gonjenje. Ova odluka dolazi u kontekstu rastuće napetosti u društvu, gde pitanja nacionalne i verske pripadnosti često postaju predmet rasprava i sukoba.
Mitropolit Joanikije, koji je vođa crnogorske pravoslavne crkve, često je bio na meti kritika zbog svojih stavova i izjava. Njegova uloga u društvu, kao i u crkvenim poslovima, često izaziva različite reakcije među građanima, posebno u kontekstu političkih i nacionalnih podela u Crnoj Gori. Kritičari ga optužuju za širenje mržnje i netolerancije, dok njegovi pristalice smatraju da se bori za očuvanje srpskog identiteta i tradicije u Crnoj Gori.
Odluka tužilaštva da odbaci prijavu može se posmatrati kao važan trenutak u pravnom okviru koji se bavi pitanjima slobode govora i religijske prakse. Naime, pravosudne institucije često se suočavaju s izazovima kada je reč o tumačenju zakona koji se odnose na mržnju i diskriminaciju. U ovom slučaju, tužilaštvo je smatralo da nema dovoljno dokaza koji bi potkrepili tvrdnje nevladinih organizacija.
Ova situacija takođe osvetljava širi društveni kontekst u Crnoj Gori, gde se često prepliću nacionalni i verski identiteti. Crna Gora je zemlja sa složenom istorijom i raznolikim etničkim sastavom, što je često dovodilo do napetosti između različitih grupa. U poslednjim decenijama, političke promene i konflikti su dodatno pogoršali ove tenzije, a pitanje identiteta postalo je ključno za mnoge građane.
Nevladine organizacije koje su podnele prijavu naglašavaju važnost borbe protiv mržnje i diskriminacije, smatrajući da je svaka izjava koja može podsticati netrpeljivost prema određenoj grupi ili pojedincu neprihvatljiva. Njihova akcija je deo šireg trenda u društvu koji se bori protiv predrasuda i za zaštitu ljudskih prava.
S druge strane, pristalice mitropolita Joanikija tvrde da je on uvek govorio o jedinstvu i pomirenju među narodima, te da su optužbe protiv njega rezultat političkih obračuna i zloupotreba pravosudnog sistema. Mnogi se boje da bi ovakve tužbe mogle biti iskorišćene kao sredstvo za suzbijanje slobode govora i izražavanja.
Zaključno, odbacivanje krivične prijave protiv mitropolita Joanikija i drugih optuženih lica može se smatrati značajnim korakom u pravosudnom sistemu Crne Gore. Ovo ukazuje na potrebnu ravnotežu između zaštite slobode govora i borbe protiv mržnje. Međutim, pitanje identiteta, nacionalnosti i religije i dalje će ostati na dnevnom redu društvenih rasprava, a slični slučajevi će verovatno i dalje izazivati podeljena mišljenja među građanima.
