Jedan od najvažnijih događaja u Londonu je godišnje merenje životinja u Londonskom zoološkom vrtu, koje obuhvata hiljade životinja. Ovo merenje ima za cilj da utvrdi fizičko stanje svih stanovnika zoološkog vrta, a rezultati se dele sa konzervatorskim organizacijama i drugim zoološkim vrtovima širom sveta.
U zoološkom vrtu u Londonu živi oko 300 različitih vrsta životinja, a redovna merenja omogućavaju zoolozima da prate razvoj mladunaca, otkriju trudnoće i provere tačnost podataka koji se beleže tokom godine. Ove informacije su veoma važne za očuvanje ugroženih vrsta i efikasno upravljanje životinjama u zoološkim vrtovima.
Na merenju su prstenorepi lemuri u proseku težili 2,5 kilograma. Međutim, merenje nije uvek jednostavno, a ponekad se javljaju i tehnički problemi. Na primer, vaga je prestala da radi u trenutku kada su trebalo da se mere galapagoske kornjače, Pisila i Poli. Ovi problemi mogu otežati proces skupljanja podataka, ali zoolozi se trude da sve prođe kako treba.
Nakon merenja, svi rezultati se unose u Zoological Information Management System (ZIMS), međunarodnu bazu podataka koja se koristi širom sveta. Ova baza pomaže zoolozima da uporede informacije o ugroženim i zaštićenim vrstama, što je ključno za globalne napore na očuvanju biodiverziteta.
Ovogodišnje merenje je posebno značajno jer se odvija neposredno nakon što je britanska vlada usvojila nove standarde za zoološke vrtove, prve promene u više od decenije. Ove nove mere, koje će stupiti na snagu u maju 2027. godine, uključuju značajne promene u načinu na koji se životinje čuvaju i izlažu.
Jedna od promena je da će ptice grabljivice dobijati prostrane volijere umesto da budu vezane, što će im omogućiti više slobode kretanja. Takođe, prostori za slonove će morati bolje da oponašaju njihova prirodna staništa, što je ključno za njihovu dobrobit. Pored toga, posetiocima akvarijuma će biti zabranjeno da dodiruju ribe i morske sisavce u bazenima, što će smanjiti stres kod ovih životinja.
Ministarka za dobrobit životinja, baronesa Hejman, istakla je da su britanski zoološki vrtovi „svetski lideri“ kada je reč o standardima brige o životinjama, ali da ove reforme postavljaju temelje za još snažniju i saosećajniju budućnost za sve zoološke vrtove i akvarijume.
Tokom merenja, Humboltovi pingvini su tradicionalno bili najpristojniji, dok su veveričasti majmuni bili najteži za saradnju. Zoolozi su primetili da su pingvini rado sarađivali, dok su živahni veveričasti majmuni često izbegavali vagu. Ova razlika u ponašanju među vrstama ističe izazove s kojima se zoolozi suočavaju kada pokušavaju da izmere životinje.
Kada se merenje uspešno završi, rezultati se koriste ne samo za praćenje zdravlja životinja u zoološkom vrtu, već i za istraživanje i očuvanje vrsta koje su ugrožene u prirodi. Ovi podaci su od velike važnosti za globalne napore na zaštiti biodiverziteta, jer pomažu u razumevanju kako različite vrste reaguju na promene u svom okruženju.
Na kraju, merenje životinja u Londonskom zoološkom vrtu predstavlja važan korak ka unapređenju brige o životinjama i očuvanju biodiverziteta. Ova praksa omogućava zoolozima da prate zdravlje i dobrobit životinja, kao i da doprinosi globalnim naporima za očuvanje prirode i zaštitu ugroženih vrsta.
