Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Vladimir Vuletić, izneo je danas svoje stavove povodom aktuelnih dešavanja vezanih za Dijanu Hrku, koja je postala poznata kao „majka antivladinih protesta“. U razgovoru sa novinarima, Vuletić je istakao da postoje pokušaji da se Dijana Hrka pretvori u simbol i tačku mobilizacije, ocenjajući da bi nekima, kako je rekao, bilo „najbolje da ona umre kako bi time ojačali tu svoju simboličku igru“. Ove reči ukazuju na ozbiljnu kritiku načina na koji se pojedini akteri u društvu odnose prema Hrki i njenoj borbi.
U članku koji je objavio Njujork Tajms, Hrka je predstavljena kao prepoznatljivo lice koje predvodi antivladine proteste. Vuletić je naglasio da se ovde radi o instrumentalizaciji jedne žene koja štrajkuje glađu, s ciljem da se politički odnosi u Srbiji ponovo destabilizuju. On je ukazao na to da se koristi njena lična borba za veće političke ciljeve, što smatra veoma problematičnim.
Prema Vuletiću, ovakva situacija može dovesti do ponovnog stvaranja haotične slike koja je vladala prethodnih godina. Ova slika je, kako je rekao, doprinela osećaju nestabilnosti i nesigurnosti među građanima Srbije. On je istakao da je važno prepoznati kada se pojedinci koriste za ostvarivanje političkih ciljeva, a da se pritom ignorišu njihove lične borbe i patnje.
Pored toga, Vuletić se osvrnuo na to kako mediji često doprinose ovakvim narativima. Uloga medija u oblikovanju javnog mnjenja je ključna, a u ovom slučaju, način na koji se izveštava o Dijani Hrki može imati dalekosežne posledice. On je naglasio da bi trebalo biti oprezan u interpretaciji događaja i ličnosti koje se nalaze u centru pažnje, jer to može dodatno pogoršati situaciju.
Vuletić je takođe ukazao na to da se u političkom životu Srbije često javljaju slični fenomeni, gde se pojedinci koriste kao simboli ili predstavnici određenih ideja, a da se pritom zanemaruje njihova stvarna borba i kontekst. On je upozorio na opasnost od stvaranja mitova o pojedincima koji mogu postati neodrživi, kao i na potencijalne posledice takvih mitova na društvo u celini.
U zaključku, profesor Vuletić je apelovao na društvo da prepozna opasnosti od prekomerne instrumentalizacije pojedinaca za političke ciljeve. On je naglasio potrebu za empatijom i razumevanjem prema ljudima koji se bore za svoja prava, kao i za kritičkim pristupom prema informacijama koje dolaze iz medija. Samo tako se može doprineti izgradnji stabilnijeg i pravednijeg društva.
Dijana Hrka, kao simbol borbe protiv vlade, privlači pažnju i izaziva emocije. Međutim, važno je postaviti pitanje da li je njen glas zaista slobodan ili je ona samo sredstvo u rukama onih koji žele da destabilizuju političku scenu u Srbiji. Ova situacija zahteva pažnju ne samo medija, već i šire javnosti, kako bi se osiguralo da se borbe pojedinaca ne koriste za ostvarivanje interesa koji su suprotni njihovim stvarnim potrebama i željama. U tom smislu, odgovornost svih nas je da se borimo protiv manipulacije i da podržimo one koji se bore za pravdu i prava.
