Od ledenih ekspedicija do broda Žaka Kustoa, Božana Ostojić pomerala je granice domaćeg i svetskog ronjenja. Kao predsednica Saveza organizacija podvodnih aktivnosti Srbije i vlasnica Ginisovog rekorda, Ostojić je podelila svoja iskustva, strahove i ljubav prema vodi u razgovoru sa Euronews Srbijom.
Kada su je pitali koja su njena najveća dostignuća, Ostojić je istakla da je teško izdvojiti samo jedan trenutak. „Bila sam sportista, više od 20 godina u reprezentaciji Jugoslavije i Srbije, učestvovala sam u velikim ekspedicijama, a imala sam sreću da radim sa ekipom Žaka Kustoa“, rekla je. Njeno iskustvo sa Kustoovom ekipom ostavilo je poseban utisak na nju, a ona je dodala da je ronila u svim okeanima širom sveta.
Govoreći o strahu, koji je često prisutan u ekstremnim sportovima, Ostojić je naglasila važnost dobre pripreme. „Strah je sastavni deo svega. Imala sam sreću da sam bila okružena elitnom ekipom i vrhunskim učiteljima. Strah često dolazi zbog nepoznatog“, objašnjava ona. Ostojić smatra da odsustvo straha nije normalno stanje, već da ga treba pozitivno iskoristiti za pametnu pripremu.
Ljubav prema vodi Ostojić seže u njeno detinjstvo. „Uvek sam bežala u vodu. Moji roditelji su imali problema sa mnom jer sam rođena pored Save“, kaže ona. Posebno su je inspirisali filmovi „Tihi svet“ Žaka Kustoa, a seća se trenutka kada je prvi put kročila na brod „Kalipso“. Kustoa je smatra kao osobu koja je otvorila vrata podvodnog sveta ljudima, predstavljajući im šta se krije ispod površine vode.
Ostojić je učestvovala u istraživanju Dunava, gde je radila na logistici i asistenciji snimateljima pod vodom. „Kamerman ne vodi računa o dubini i količini vazduha, neko mora da vodi računa“, kroz smeh objašnjava ona. Istraživanje podvodnih pećina u Meksiku bilo je jedno od najizazovnijih iskustava. „Nosili smo između 25 i 30 kilograma opreme kroz džunglu, sami krčeći put“, dodala je.
Ronjenje u pećinama je posebno rizično, naglašava Ostojić, jer se nalazite u zatvorenom prostoru bez mogućnosti brzog izlaska na površinu. Ipak, takve situacije jačaju čoveka, pomažući mu da pomeri svoje limite i mentalno sazri.
Kada je reč o adrenalinu, Ostojić ne smatra sebe zavisnikom od njega, ali voli izazove i avanture. Njene najveće uspehe postigla je tokom trogodišnje francusko-američke ekspedicije u Meksiku, gde su istražili 92 kilometra novih podvodnih pećina. Ostojić je takođe postavila rekord na dubini od 127,8 metara, ali naglašava da ne želi da motiviše mlade da se upuštaju u tako ekstremne poduhvate.
Na čelu Saveza organizacija podvodnih aktivnosti Srbije, Ostojić ističe da ronjenje nije samo sport, već i važna pomoć u vanrednim situacijama. „U slučaju poplava ili drugih nesreća, mi smo tu da intervenišemo“, podseća na angažman ronilaca tokom poplava u Obrenovcu.
Govoreći o popularizaciji sporta, Ostojić je najavila Svetsko prvenstvo u ronjenju na dah koje će se održati u Futogu. „Ronjenje na dah je u velikoj ekspanziji. U Futogu imamo divan bazen i mislim da će biti lepo“, dodala je. Na kraju razgovora, Ostojić je istakla da putovanja otvaraju apetite za novim mestima i iskustvima, naglašavajući da uvek postoji još nešto što bi želeli da posete.
