Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objavio je da je u Srbiji od 24. do 30. novembra zabeleženo 6.546 slučajeva oboljenja sličnih gripu. Ovaj broj predstavlja povećanje od četiri procenta u odnosu na prethodnu nedelju. Od ukupnog broja obolelih, najveći deo čine deca uzrasta do četiri godine, dok su zatim najzastupljenija deca u grupi od pet do 14 godina.
Prema izveštaju Batuta, broj slučajeva oboljenja sličnih gripu u navedenom periodu je niži za 6,2 odsto u odnosu na isti period prošle sezone. Registrovani slučajevi imaju incidenciju od 98,22 na 100.000 stanovnika, što ukazuje na to da i dalje postoji potreba za praćenjem i prevencijom ovakvih oboljenja, posebno u osetljivijim grupama, kao što su mala deca.
Grip je respiratorna infekcija koja se može brzo širiti, posebno u zatvorenim prostorima kao što su škole i vrtići. Deca su posebno ranjiva zbog njihovog imunološkog sistema koji se još razvija. Uzimajući u obzir da se grip često javlja tokom hladnijih meseci, važno je da se roditelji i čuvari dece obrate pažnju na simptome i pravovremeno reaguju u slučaju sumnje na grip ili slične respiratorne infekcije.
Preporučuje se vakcinacija kao najefikasnija mera zaštite od gripa. Svake godine se preporučuje primena vakcine, posebno za rizične grupe, koje uključuju decu, starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima. Pored vakcinacije, važno je i pridržavanje higijenskih mera, kao što su redovno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima i nošenje maski u slučaju povećanog broja obolelih.
S obzirom na aktuelnu situaciju, važno je i da zdravstvene institucije nastave sa edukacijom stanovništva o značaju prevencije i pravovremenog reagovanja u slučaju obolevanja. Građani treba da budu svesni simptoma gripa, koji uključuju visoku temperaturu, kašalj, bolove u mišićima i umor. U slučaju pojave ovih simptoma, preporučuje se da se obrate lekaru, kako bi se utvrdila dijagnoza i započelo adekvatno lečenje.
Osim gripa, važno je napomenuti da se u ovom periodu mogu javiti i druge respiratorne infekcije, koje mogu imati slične simptome. Zato je važno da se ne zanemare ni drugi uzroci oboljenja, a posebno u vreme kada je sezona prehlada i gripa u punom jeku. Prevencija ovih oboljenja zahteva angažman svih članova društva, kako bi se smanjila stopa obolevanja i unapredilo opšte zdravstveno stanje populacije.
Zdravstveni stručnjaci takođe naglašavaju važnost pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i dobrih životnih navika tokom zime. Ove mere mogu pomoći u jačanju imunološkog sistema i smanjenju rizika od obolevanja. Takođe, treba biti obazriv prema promenama temperature i izlaganju hladnoći, što može dodatno oslabiti organizam.
Na kraju, važno je napomenuti da se situacija sa gripom i respiratornim oboljenjima može brzo menjati, te je neophodno pratiti preporuke zdravstvenih vlasti i informisati se o trenutnim epidemiološkim podacima. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti rizik od obolevanja i zaštititi najranjivije grupe u našoj zajednici.
