Američki Stejt department je najavio da će od 21. januara obustaviti obrade zahteva za vize za 75 zemalja, među kojima su Somalija, Rusija, Avganistan, Brazil, Iran, Irak, Egipat, Nigerija i Tajland. Ova odluka je deo nove strategije koja ima za cilj da pojača kontrolu nad imigracijom i osigura da se smanji mogućnost da strani državljani koriste socijalnu pomoć i javna davanja nakon ulaska u Sjedinjene Američke Države.
Prema memorandumu koji je Stejt department poslao, konzularnim službenicima je naređeno da odbiju sve zahteve za vize na osnovu važećeg zakona sve dok se ne procene ponovo postupci provere. Ova mera će trajati neodređeno vreme, što ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za promenom u načinu obrade zahteva za vize.
Ova odluka dolazi u trenutku kada se pojačavaju napori da se spreči ulazak imigranata koji su ranije koristili državnu finansijsku pomoć ili druge oblike institucionalne podrške. U novembru 2025. godine, Stejt department je izdao telegram kojim se nalaže konzularnim službenicima da primene nova pravila po „javnom teretu“, što direktno utiče na mogućnost dobijanja vize za određene grupe podnosilaca zahteva.
Osobe koje su starije, gojazne ili su ranije koristile državnu pomoć mogu biti odbijene, što dodatno otežava situaciju onima koji se nadaju da će se preseliti u SAD. Ova pravila su deo šireg trenda koji se može primetiti u američkoj imigracionoj politici, gde se sve više naglašava potreba za samoodrživošću imigranata.
U memorandumu se navodi da će imigracija iz ovih 75 zemalja biti obustavljena dok Stejt department ne uvede nove procedure obrade zahteva. Ovo je odgovor na zabrinutost da bi neki imigranti mogli da postanu teret za socijalni sistem SAD.
Važno je napomenuti da je odredba o „javnom teretu“ postojala decenijama, ali se njeno sprovođenje značajno razlikovalo u zavisnosti od administracije. Svaka administracija imala je svoj pristup i razumevanje ove odredbe, što je dovelo do toga da su konzularni službenici imali široku diskreciju u primeni standarda. Sada, međutim, izgleda da je fokus na strožim kriterijumima i smanjenju mogućnosti za dobijanje vize onima koji su ranije koristili državnu pomoć.
Izuzeci od ove nove pauze biće „veoma ograničeni“ i dozvoljeni samo nakon što podnosilac zahteva reši sve aspekte javnog tereta. Ovo dodatno komplikuje situaciju za mnoge koji žele da se presеле u SAD, jer će morati da dokažu svoju finansijsku stabilnost i sposobnost da se izdržavaju bez oslanjanja na državne resurse.
U svetlu ovih promena, mnogi analitičari i stručnjaci za imigraciju izražavaju zabrinutost zbog potencijalnih posledica po ljude koji su već u procesu apliciranja za vize ili razmišljaju o tome da se presele u SAD. Ova situacija može stvoriti dodatne prepreke za ljude koji beže od ratova, siromaštva ili progona u svojim zemljama.
Stejt department je do sada imao različite pristupe imigracionoj politici, a ova nova odluka može se posmatrati kao deo šireg trenda koji naglašava potrebu za jačom kontrolom granica i smanjenjem broja imigranata koji bi mogli postati teret za američko društvo. Ova situacija će sigurno izazvati brojne debate o pravima imigranata i o tome kakvu politiku bi Sjedinjene Američke Države trebale da imaju prema ljudima koji traže bolji život u njihovoj zemlji.
Kako se situacija razvija, biće zanimljivo pratiti reakcije drugih zemalja i međunarodnih organizacija na ovu odluku, kao i kako će se ona odraziti na odnose SAD-a sa zemljama čiji su građani pogođeni ovom novom politikom. U svakom slučaju, pred nama je period koji će zahtevati pažnju i analizu, kako bi se razumele sve posledice koje ova odluka može doneti.
