Savetnik ministra zdravlja za digitalizaciju Nikola Radoman nedavno je najavio da će od 1. januara 2024. godine e-bolovanje postati standardna praksa u svim domovima zdravlja u Srbiji. Ova inovacija predstavlja značajan korak ka modernizaciji zdravstvenog sistema u zemlji, jer će omogućiti bržu i efikasniju obradu zdravstvenih informacija.
Trenutno je u sistem e-bolovanja uključeno 105 od ukupno 158 domova zdravlja, što znači da je većina zdravstvenih ustanova u zemlji spremna za ovu promenu. Pilot projekat e-bolovanja započet je u četiri beogradska doma zdravlja, a njegovo uspešno implementiranje pruža osnovu za širenje ovog sistema na nacionalnom nivou.
Radoman je istakao da uvođenje e-bolovanja neće samo olakšati proceduru izrade bolovanja, već će i poboljšati pristup medicinskoj dokumentaciji. Naime, e-bolovanje omogućava lekarima i pacijentima da brzo i jednostavno razmenjuju informacije, što doprinosi boljoj koordinaciji u lečenju i smanjenju administrativnih opterećenja.
Osim e-bolovanja, u planu je i uvođenje e-kartona, što će dodatno unaprediti pristup medicinskoj dokumentaciji. E-karton će omogućiti pacijentima da imaju uvid u svoje zdravstvene podatke putem interneta, što će im olakšati praćenje svog zdravstvenog stanja i potrebne medicinske istorije. Ovaj sistem je već delimično u funkciji i pokazuje konkretne rezultate u praksi, što je dodatni argument za njegovo širenje.
Uvođenje digitalnih rešenja u zdravstvo dolazi u trenutku kada su mnoge zemlje širom sveta, pa tako i Srbija, suočene sa izazovima tradicionalnog zdravstvenog sistema. Digitalizacija je jedan od načina da se unapredi kvalitet zdravstvene usluge i smanji vreme čekanja na preglede i tretmane. Pored toga, digitalni alati olakšavaju komunikaciju između medicinskog osoblja i pacijenata, čime se povećava efikasnost zdravstvenog sistema.
Jedan od ključnih ciljeva uvođenja e-bolovanja i e-kartona je i smanjenje mogućnosti za zloupotrebe. Naime, elektronski sistemi pružaju veću sigurnost i transparentnost u vezi sa izdavanjem bolovanja, čime se smanjuje prostor za moguće prevare. Takođe, ovim sistemima će se olakšati kontrola i praćenje bolovanja, što je od važnosti za poslodavce i zdravstvene institucije.
Digitalizacija zdravstva takođe olakšava analizu podataka i donošenje odluka na osnovu informacija koje se prikupljaju. Ove informacije mogu pomoći u identifikaciji zdravstvenih trendova, prevenciji bolesti i unapređenju zdravstvene politike. U tom smislu, e-bolovanje i e-karton neće samo unaprediti individualno lečenje, već će imati i šire društvene koristi.
Uprkos brojnim prednostima, implementacija ovih sistema suočava se i sa izazovima. Potrebno je obezbediti adekvatnu obuku za medicinsko osoblje kako bi se osiguralo da svi znaju kako da koriste nove alate. Takođe, od suštinskog je značaja zaštita privatnosti pacijenata i obezbeđivanje sigurnosti podataka, što mora biti prioritet prilikom uvođenja digitalnih rešenja.
Zaključno, e-bolovanje i e-karton predstavljaju značajne korake ka modernizaciji zdravstvenog sistema u Srbiji. Ovi sistemi ne samo da će olakšati pristup medicinskoj dokumentaciji i smanjiti administrativne prepreke, već će doprineti i boljoj koordinaciji u lečenju i smanjenju zloupotreba. Iako postoje izazovi u implementaciji, potencijalne koristi su ogromne, kako za pacijente, tako i za zdravstvene radnike. Ova digitalna transformacija može značajno unaprediti kvalitet zdravstvene zaštite u Srbiji.
