Klima je ove godine donela teške udarce poljoprivredi, posebno kukuruzu, čiji su prinosi drastično smanjeni zbog ekstremnih vremenskih uslova. Stručnjaci upozoravaju da bi bilo kakav prinos iznad tri tone po hektaru bio razlog za zadovoljstvo. Na mnogim poljima, međutim, kukuruz nije ni formirao klipove, a stabljike su ostale niske i zakržljale.
Dr Goran Bekavac, naučni savetnik za genetiku i oplemenjivanje biljaka u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, ukazuje na to da su posljednjih pet godina bile izuzetno nepovoljne za kukuruz. Godine 2021. i 2022. bile su sušne i tople, dok je 2023. donela više padavina, ali i superćelijske oluje koje su nanijele ogromne štete. Tokom 2024. godine, područja su bila pogođena toplotnom kupolom, fenomenom koji uzrokuje dugotrajne visoke temperature.
U junu 2023. godine, osam lokaliteta u Srbiji nije zabeležilo padavine, što je dodatno pogoršalo situaciju. Kukuruzu je u ovom periodu potrebno oko 90 litara padavina po metru kvadratnom, a na nekim mestima nije pala ni kap kiše. Nedostatak vlage u kombinaciji sa visokim temperaturama negativno je uticao na ključne faze rasta, rezultirajući niskim biljkama i smanjenim potencijalom za fotosintezu. U okolini Kikinde, zabeležene su biljke visine samo 120-130 cm, koje nisu formirale klipove.
U julu su neki poljoprivrednici morali da unište svoje useve jer su bili suvi i bez klipa, ostavljajući im jedino da vrate organsku materiju u zemlju. Prosečan prinos u ovoj godini, prema rečima Bekavca, biće veoma teško proceniti, a dodatni problemi dolaze od napada štetočina i potencijalno povećanih koncentracija mikotoksina u zrnu.
Bekavac naglašava da bi svaki prinos iznad tri tone po hektaru trebalo smatrati uspehom. U Institutu su prepoznali potrebu za razvojem sorti i hibrida koji su otporniji na klimatske promene i sušu. Akreditovani Centar za inovacije u oplemenjivanju biljaka, Climate Crops, ima za cilj da razvije sorte koje će se bolje prilagoditi ovim izazovima. Iako nijedan hibrid ne može opstati bez vode, postoje oni koji je efikasnije koriste.
U poljoprivredi nema kratkoročnih rešenja, pa je neophodno precizno planirati kako bi se ublažili efekti klimatskih promena. Bekavac ističe dve ključne mere koje je potrebno odmah implementirati: prilagođavanje tehnologije proizvodnje i gajenje hibrida tolerantnih na klimatske promene. Nažalost, čini se da se poljoprivrednici još uvek drže starih navika umesto da prihvate inovacije.
Odgovarajuća tehnologija proizvodnje i adekvatne agrotehničke mere mogu pomoći u očuvanju kvaliteta i svakog milimetra padavina u zemljištu. Takođe, važno je razmatrati mogućnosti navodnjavanja na velikim površinama pod kukuruzom. Međutim, to zahteva značajnu infrastrukturu, opremu i kvalitetnu vodu, što dodatno povećava troškove proizvodnje.
Pitanje navodnjavanja je ključno, ali postoji rizik od promene pedogenetskih procesa u zemljištu, što može uticati na mineralizaciju organske materije. Spaljivanje žetvenih ostataka i nedostatak stajnjaka dodatno smanjuju humus u zemljištu, što dovodi do ozbiljnih problema. Bekavac upozorava da se poljoprivrednici moraju okrenuti održivijim praksama umesto da se oslanjaju na štetne navike.
Na kraju, jasno je da će prinosi ratarskih kultura uvek zavisiti od vremenskih uslova, te je potrebno raditi na merama koje će ublažiti ekstremne vremenske prilike i obezbediti stabilnost proizvodnje. U narednim danima, stručnjaci će se fokusirati i na vinogradarstvo, koje takođe trpi posledice klimatskih promena.
