Stručnjaci iz oblasti poljoprivrede upozoravaju na ozbiljne posledice suše koja je pogodila Srbiju tokom protekle godine. Prema njihovim procenama, prinosi žitarica bi mogli biti smanjeni i do 50 odsto u poređenju sa višegodišnjim prosekom. Od prošlog septembra do danas, zabeleženo je svega 488 litara padavina, a one su bile neravnomerno raspoređene, što je dodatno otežalo situaciju za poljoprivrednike.
Mnogi farmeri se suočavaju sa teškim izazovima usled nedostatka kiše. Suša je uticala na različite useve, a posebno na pšenicu i kukuruz, koji su ključni za domaću proizvodnju hrane. Poljoprivrednici u centralnim i južnim delovima Srbije izveštavaju o smanjenju prinosa i kvalitetu žitarica, što može imati dugoročne posledice na tržištu hrane.
U razgovoru sa poljoprivrednicima, mnogi od njih izražavaju zabrinutost zbog budućnosti svojih imanja. „Ove godine smo se suočili s izazovima kakve nikada ranije nismo videli. Kiše su bile preslabe i dolazile su u neprikladnim trenucima“, rekao je jedan od poljoprivrednika iz Sente. On je dodao da su troškovi proizvodnje porasli, dok su prinosi opali, što stavlja dodatni pritisak na njihovu ekonomsku održivost.
Stručnjaci ističu da je klimatska promena jedan od glavnih uzroka ovakvih ekstremnih vremenskih uslova. Promene u obrascima padavina i temperature utiču na poljoprivredne cikluse i mogu dovesti do gubitaka koji se ne mogu lako nadoknaditi. „Poljoprivreda je veoma osetljiva na klimatske promene, a suša koju trenutno doživljavamo je samo jedan od mnogih znakova koji ukazuju na potrebu za prilagođavanjem našeg načina proizvodnje“, objašnjava stručnjak za agronomiju.
Vlada Srbije je već prepoznala problem sa sušom i pokrenula određene mere pomoći za poljoprivrednike. Uključujući subvencije i kredite s povoljnim uslovima, cilj je pomoći farmerima da prežive ovu tešku sezonu. Međutim, mnogi poljoprivrednici smatraju da te mere nisu dovoljne da pokriju gubitke koje su pretrpeli usled suše.
Osim toga, organizacije za zaštitu životne sredine i poljoprivredna udruženja pozivaju vladu da preduzme dugoročne strategije za upravljanje vodnim resursima i unapređenje sistema navodnjavanja. „Potrebno je više ulaganja u infrastrukturu koja će omogućiti efikasnije korišćenje vode, kao i edukacija poljoprivrednika o održivim praksama“, naglašava predstavnik jednog od udruženja.
U međuvremenu, potrošači se suočavaju s poskupljenjima hrane na tržištu. Smanjeni prinosi dovode do povećanja cena osnovnih životnih namirnica, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava. Stručnjaci predviđaju da bi inflacija u sektoru hrane mogla rasti, a to će najviše pogoditi najranjivije grupe u društvu.
Dok se suša nastavlja, poljoprivrednici se nadaju da će se u narednim mesecima situacija poboljšati i da će kiša konačno doći. „Sve što možemo je da se molimo za kišu. Bez nje, naš opstanak je pod znakom pitanja“, zaključuje jedan farmer iz Vojvodine.
U svetlu ovih izazova, važno je da se svi akteri u lancu ishrane, od proizvođača do potrošača, zajednički bore kako bi se pronašla rešenja i prilagodila trenutnim klimatskim uslovima. Samo kroz saradnju i inovacije, Srbija može da obezbedi održivu poljoprivrednu proizvodnju i stabilnost na tržištu hrane.
