Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, izjavila je danas da se očekuje da će u prvih šest meseci primene Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, poznatog kao „Svoj na svome“, u katastar biti upisano između 300.000 i 500.000 prijava za bespravne objekte. Ova procena predstavlja značajan pomak kada se uporedi sa prethodnim zakonima o legalizaciji, jer je od 1997. godine u Srbiji doneto ukupno 320.000 rešenja.
Sofronijević je istakla značaj ovog zakona za građane, naglasivši da je cilj pružiti mogućnost legalizacije bespravnih objekata. Ukoliko vlasnici ne uspeju da evidentiraju svoje nepokretnosti u predviđenom roku, nadležna Agencija za prostorno planiranje i urbanizam će sastaviti spisak neurednih objekata i dostaviti ga Republičkom geodetskom zavodu. U tom slučaju, vlasništvo će biti registrovano na osnovu vlasništva zemljišta na kojem je objekat izgrađen.
Ministarka je dodala da će građani koji imaju opravdane razloge, kao što su bolest ili smrt člana porodice, moći da podnesu prijave zaključno sa 24. oktobrom. Ovi opravdani razlozi su već prepoznati i u drugim pravnim procedurama.
Građani Srbije imali su priliku da do 8. februara podnesu prijave za upis bespravnih objekata, a prema poslednjim podacima, pristiglo je oko 2,5 miliona prijava. Rok za podnošenje prijava je prvobitno bio 5. februar, ali je produžen zbog velikog interesovanja građana. Takođe, rok za dostavljanje prigovora biće produžen u skladu sa produženjem osnovnog roka.
Prema nekim podacima, u Srbiji se procenjuje da ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata. Zakon „Svoj na svome“ omogućava vlasnicima da ozakone svoje objekte uz naknadu koja se kreće od 100 do 1.000 evra, u zavisnosti od površine i lokacije objekta. Oslobođeni su plaćanja oni koji su korisnici socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
Prijava za legalizaciju bespravnih objekata započela je 8. decembra putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam. Građani su mogli da podnesu prijave u 547 pošta širom Srbije, kao i na dodatnim lokacijama. Zakon predviđa da nakon evidentiranja objekti budu upisani u katastar nepokretnosti, što će omogućiti građanima da slobodno raspolažu svojom imovinom.
Osim toga, zakon sadrži odredbu o nultoj toleranciji na novu bespravnu gradnju, što znači da će svi objekti izgrađeni bez građevinske dozvole automatski biti upisani kao vlasništvo države. Visina naknade za legalizaciju varira u zavisnosti od mesta i veličine objekta. Na primer, u Beogradu se naknada kreće od 100 do 1.000 evra, dok je u manjim mestima fiksna i iznosi 100 evra.
Građani su dužni da prilože određenu dokumentaciju prilikom podnošenja prijava, uključujući važeću ličnu kartu ili pasoš, osnov sticanja nepokretnosti, kao i podatke o samom objektu. Agencija za prostorno planiranje upoređuje podatke iz prijava sa javnim evidencijama, a ukoliko je ishod provere pozitivan, izdaje potvrdu i dostavlja je Republičkom geodetskom zavodu.
Za objekte izgrađene bez pravnog osnova, Agencija će obavestiti podnosioca prijave da reguliše odnose sa vlasnikom zemljišta. Objekti izgrađeni na površinama predviđenim za javne namene biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države. Privremeni objekti, kao što su mobilne kuće i kontejneri, biće evidentirani, ali ne i upisani u katastar.
Ministarka Sofronijević naglašava važnost ovih zakonskih rešenja za pružanje pravne sigurnosti građanima i podsticanje legalizacije nelegalnih objekata, što će doprineti boljem uređenju prostora i unapređenju životnih uslova.
