ZAGREB – Deo fasade u centru Zagreba obrušio se jutros sa stambene zgrade, a srećom povređenih nema. Brza intervencija vatrogasaca omogućila je uklanjanje delova fasade sa trotoara i kolovoza, čime je sprečena potencijalna opasnost za prolaznike. Ova situacija ponovo je otvorila pitanja o stanju mnogih zgrada u Zagrebu, posebno nakon zemljotresa koji je pogodio grad 2020. godine.
Oštećenja na zgradi su vidljiva i na gotovo celoj fasadi, što ukazuje na ozbiljnost problema. Prema informacijama Grada Zagreba, ova zgrada je još pre zemljotresa bila uvrštena među prioritetne kandidate za obnovu fasade. Međutim, uprkos tom statusu, očigledno je da je obnova ostala neostvarena, što može dovesti do dodatnih rizika po sigurnost građana.
Kako prenosi zagrebački Jutarnji list, u zapisnicima je navedeno da je više od 50 posto površine uličnog pročelja objekta bilo ozbiljno oštećeno, dok su dvorišna fasada zahtevala potpunu sanaciju. Ova situacija ukazuje na dugotrajne probleme sa infrastrukturom u gradu, koji su se dodatno pogoršali usled prirodnih katastrofa, poput zemljotresa, ali i usled nedovoljne brige o starim zgradama.
Na listi prioriteta za sufinansiranje obnove pročelja od 2019. godine, zgrada u Haulikovoj ulici broj 2 dobila je 340 bodova od mogućih 450, što je predstavljalo visoki nivo prioriteta u gradskim programima. Iako je odluka o prioritetima doneta 2019. godine, sama procena stanja pročelja rađena je još 2017. godine, što ukazuje na sporost birokratskih procedura u rešavanju ovakvih problema.
Mnogi stanari i prolaznici izražavaju zabrinutost zbog trenutnog stanja zgrada u Zagrebu, s obzirom na to da se slične situacije mogu ponoviti. Građani često ističu da je potrebno hitno delovanje vlasti kako bi se osigurala sigurnost svih koji žive i rade u gradu. Obnova starih zgrada, posebno onih koje su pretrpele štetu od zemljotresa, postaje sve hitnija.
Osim ovih problema, situacija sa obnovom fasada i zgrada u Zagrebu postavlja i veća pitanja o urbanističkom planiranju i održavanju. Mnogi stručnjaci smatraju da je potrebno uložiti više sredstava u unapređenje infrastrukture i očuvanje kulturne baštine. Zagreb je poznat po svojoj arhitekturi i istorijskim zgradama koje su deo njegovog identiteta.
Grad Zagreb je usvojio različite planove i strategije za obnovu, ali je često kritiziran zbog sporosti i neefikasnosti u njihovoj implementaciji. Mnogi smatraju da je potrebno više angažovati struku i oslanjati se na savremene metode izgradnje i obnove, kako bi se osiguralo da slične situacije u budućnosti budu preventivno rešene.
U međuvremenu, stanari zgrada koje su na listi prioriteta za obnovu strahuju za svoju sigurnost. Oni se često okupljaju i traže od gradskih vlasti da ubrzaju procese obnove. S jedne strane, svi se slažu da je obnova potrebna, ali s druge strane, mnogi izražavaju sumnju da će se nešto brzo promeniti.
Za kraj, situacija koja se dogodila jutros u Zagrebu služi kao upozorenje svim gradovima koji se suočavaju sa sličnim problemima. Potrebno je preduzeti hitne mere kako bi se osigurala sigurnost građana, a obnova starih zgrada mora postati prioritet za sve lokalne vlasti. Samo tako se može sprečiti ponavljanje ovakvih incidenata i očuvati bezbednost i zdravlje svih stanovnika.
